Romans 11
1 I say then, Did God cast off his people? God forbid. For I also am an Israelite, of the seed of Abraham, of the tribe of Benjamin.
Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2 God did not cast off his people which he foreknew. Or wot ye not what the scripture saith of Elijah? how he pleadeth with God against Israel,
Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3 Lord, they have killed thy prophets, they have digged down thine altars: and I am left alone, and they seek my life.
Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4 But what saith the answer of God unto him? I have left for myself seven thousand men, who have not bowed the knee to Baal.
А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5 Even so then at this present time also there is a remnant according to the election of grace.
Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6 But if it is by grace, it is no more of works: otherwise grace is no more grace.
Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7 What then? That which Israel seeketh for, that he obtained not; but the election obtained it, and the rest were hardened:
Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8 according as it is written, God gave them a spirit of stupor, eyes that they should not see, and ears that they should not hear, unto this very day.
Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9 And David saith, Let their table be made a snare, and a trap, And a stumblingblock, and a recompense unto them:
И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10 Let their eyes be darkened, that they may not see, And bow thou down their back alway.
Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11 I say then, Did they stumble that they might fall? God forbid: but by their fall salvation [is come] unto the Gentiles, for to provoke them to jealousy.
Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12 Now if their fall is the riches of the world, and their loss the riches of the Gentiles; how much more their fulness?
А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13 But I speak to you that are Gentiles. Inasmuch then as I am an apostle of Gentiles, I glorify my ministry:
Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14 if by any means I may provoke to jealousy [them that are] my flesh, and may save some of them.
Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15 For if the casting away of them [is] the reconciling of the world, what [shall] the receiving [of them be], but life from the dead?
Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16 And if the firstfruit is holy, so is the lump: and if the root is holy, so are the branches.
Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17 But if some of the branches were broken off, and thou, being a wild olive, wast grafted in among them, and didst become partaker with them of the root of the fatness of the olive tree;
Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18 glory not over the branches: but if thou gloriest, it is not thou that bearest the root, but the root thee.
Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19 Thou wilt say then, Branches were broken off, that I might be grafted in.
А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 Well; by their unbelief they were broken off, and thou standest by thy faith. Be not highminded, but fear:
Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21 for if God spared not the natural branches, neither will he spare thee.
Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22 Behold then the goodness and severity of God: toward them that fell, severity; but toward thee, God’s goodness, if thou continue in his goodness: otherwise thou also shalt be cut off.
Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23 And they also, if they continue not in their unbelief, shall be grafted in: for God is able to graft them in again.
А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24 For if thou wast cut out of that which is by nature a wild olive tree, and wast grafted contrary to nature into a good olive tree: how much more shall these, which are the natural [branches], be grafted into their own olive tree?
Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25 For I would not, brethren, have you ignorant of this mystery, lest ye be wise in your own conceits, that a hardening in part hath befallen Israel, until the fulness of the Gentiles be come in;
Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26 and so all Israel shall be saved: even as it is written, There shall come out of Zion the Deliverer; He shall turn away ungodliness from Jacob:
И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27 And this is my covenant unto them, When I shall take away their sins.
И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28 As touching the gospel, they are enemies for your sake: but as touching the election, they are beloved for the fathers’ sake.
По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29 For the gifts and the calling of God are without repentance.
Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30 For as ye in time past were disobedient to God, but now have obtained mercy by their disobedience,
Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31 even so have these also now been disobedient, that by the mercy shewn to you they also may now obtain mercy.
Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује. (eleēsē g1653)
33 O the depth of the riches both of the wisdom and the knowledge of God! how unsearchable are his judgments, and his ways past tracing out!
О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34 For who hath known the mind of the Lord? or who hath been his counsellor?
Јер ко позна мисао Господњу?
35 or who hath first given to him, and it shall be recompensed unto him again?
Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
