Psalms 9
1 For the Chief Musician; set to Muthlabben. A Psalm of David. I will give thanks unto the LORD with my whole heart; I will shew forth all thy marvelous works.
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 I will be glad and exult in thee: I will sing praise to thy name, O thou Most High.
Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 When mine enemies turn back, they stumble and perish at thy presence.
Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 For thou hast maintained my right and my cause; thou satest in the throne judging righteously.
Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Thou hast rebuked the nations, thou hast destroyed the wicked, thou hast blotted out their name for ever and ever.
Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 The enemy are come to an end, they are desolate for ever; and the cities which thou hast overthrown, their very memorial is perished.
Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 But the LORD sitteth [as king] for ever: he hath prepared his throne for judgment.
Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 And he shall judge the world in righteousness, he shall minister judgment to the peoples in uprightness.
Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 The LORD also will be a high tower for the oppressed, a high tower in times of trouble;
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 And they that know thy name will put their trust in thee; for thou, LORD, hast not forsaken them that seek thee.
У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Sing praises to the LORD, which dwelleth in Zion: declare among the people his doings.
Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 For he that maketh inquisition for blood remembereth them: he forgetteth not the cry of the poor.
Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Have mercy upon me, O LORD; behold my affliction [which I suffer] of them that hate me, thou that liftest me up from the gates of death;
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 That I may shew forth all thy praise: in the gates of the daughter of Zion, I will rejoice in thy salvation.
Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 The nations are sunk down in the pit that they made: in the net which they hid is their own foot taken.
Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 The LORD hath made himself known, he hath executed judgment: the wicked is snared in the work of his own hands. (Higaion, Selah)
Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol h7585)
18 For the needy shall not alway be forgotten, nor the expectation of the poor perish for ever.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Arise, O LORD; let not man prevail: let the nations be judged in thy sight.
Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 Put them in fear, O LORD: let the nations know themselves to be but men. (Selah)
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
