Psalms 2

1 Why do the nations rage, and the peoples imagine a vain thing?

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 The kings of the earth set themselves, and the rulers take counsel together, against the LORD, and against his anointed, [saying],

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 Let us break their bands asunder, and cast away their cords from us.

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 He that sitteth in the heavens shall laugh: the Lord shall have them in derision.

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Then shall he speak unto them in his wrath, and vex them in his sore displeasure:

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 Yet I have set my king upon my holy hill of Zion.

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 I will tell of the decree: the LORD said unto me, Thou art my son; this day have I begotten thee.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Ask of me, and I will give thee the nations for thine inheritance, and the uttermost parts of the earth for thy possession.

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Thou shalt break them with a rod of iron; thou shalt dash them in pieces like a potter’s vessel.

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Now therefore be wise, O ye kings: be instructed, ye judges of the earth.

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Serve the LORD with fear, and rejoice with trembling.

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Kiss the son, lest he be angry, and ye perish in the way, for his wrath will soon be kindled. Blessed are all they that put their trust in him.

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!