Psalms 142

1 Maschil of David, when he was in the cave; a Prayer. I cry with my voice unto the LORD; with my voice unto the LORD do I make supplication.

Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

2 I pour out my complaint before him; I shew before him my trouble.

Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

3 When my spirit was overwhelmed within me, thou knewest my path. In the way wherein I walk have they hidden a snare for me.

Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

4 Look on [my] right hand, and see; for there is no man that knoweth me: refuge hath failed me; no man careth for my soul.

Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

5 I cried unto thee, O LORD; I said, Thou art my refuge, my portion in the land of the living.

Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

6 Attend unto my cry; for I am brought very low: deliver me from my persecutors; for they are stronger than I.

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

7 Bring my soul out of prison, that I may give thanks unto thy name: the righteous shall compass me about; for thou shalt deal bountifully with me.

Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.