Proverbs 6
1 My son, if thou art become surety for thy neighbour, if thou hast stricken thy hands for a stranger,
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 Thou art snared with the words of thy mouth, thou art taken with the words of thy mouth.
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 Do this now, my son, and deliver thyself, seeing thou art come into the hand of thy neighbour; go, humble thyself, and importune thy neighbour.
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Give not sleep to thine eyes, nor slumber to thine eyelids.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Deliver thyself as a roe from the hand [of the hunter], and as a bird from the hand of the fowler.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Go to the ant, thou sluggard; consider her ways, and be wise:
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Which having no chief, overseer, or ruler,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 Provideth her meat in the summer, and gathereth her food in the harvest.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 How long wilt thou sleep, O sluggard? when wilt thou arise out of thy sleep?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 [Yet] a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep:
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 So shall thy poverty come as a robber, and thy want as an armed man.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 A worthless person, a man of iniquity; he walketh with a froward mouth;
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 He winketh with his eyes, he speaketh with his feet, he maketh signs with his fingers;
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 Frowardness is in his heart, he deviseth evil continually; he soweth discord.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Therefore shall his calamity come suddenly; on a sudden shall he be broken and that without remedy.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 There be six things which the LORD hateth; yea, seven which are an abomination unto him:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 Haughty eyes, a lying tongue, and hands that shed innocent blood;
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 An heart that deviseth wicked imaginations, feet that be swift in running to mischief;
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 A false witness that uttereth lies, and he that soweth discord among brethren.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 My son, keep the commandment of thy father, and forsake not the law of thy mother:
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Bind them continually upon thine heart, tie them about thy neck.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 When thou walkest, it shall lead thee; when thou sleepest, it shall watch over thee; and when thou awakest, it shall talk with thee.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 For the commandment is a lamp; and the law is light; and reproofs of instruction are the way of life:
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 To keep thee from the evil woman, from the flattery of the stranger’s tongue.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Lust not after her beauty in thine heart; neither let her take thee with her eyelids.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 For on account of a whorish woman [a man is brought] to a piece of bread: and the adulteress hunteth for the precious life.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Can a man take fire in his bosom, and his clothes not be burned?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Or can one walk upon hot coals, and his feet not be scorched?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 So he that goeth in to his nieghbour’s wife; whosoever toucheth her shall not be unpunished.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 Men do not despise a thief, if he steal to satisfy his soul when he is hungry:
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 But if he be found, he shall restore sevenfold; he shall give all the substance of his house.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 He that committeth adultery with a woman is void of understanding: he doeth it that would destroy his own soul.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 Wounds and dishonour shall he get; and his reproach shall not be wiped away.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 For jealousy is the rage of a man; and he will not spare in the day of vengeance.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 He will not regard any ransom; neither will he rest content, though thou givest many gifts.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
