Proverbs 3
1 My son, forget not my law; but let thine heart keep my commandments:
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 For length of days, and years of life, and peace, shall they add to thee.
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Let not mercy and truth forsake thee: bind them about thy neck; write them upon the table of thine heart:
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 So shalt thou find favour and good understanding in the sight of God and man.
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Trust in the LORD with all thine heart, and lean not upon thine own understanding:
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 In all thy ways acknowledge him, and he shall direct thy paths.
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Be not wise in thine own eyes; fear the LORD, and depart from evil:
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 It shall be health to thy navel, and marrow to thy bones.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Honour the LORD with thy substance, and with the firstfruits of all thine increase:
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 So shall thy barns be filled with plenty, and thy vats shall overflow with new wine.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 My son, despise not the chastening of the LORD; neither be weary of his reproof:
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 For whom the LORD loveth he reproveth; even as a father the son in whom he delighteth.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Happy is the man that findeth wisdom, and the man that getteth understanding.
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 For the merchandise of it is better than the merchandise of silver, and the gain thereof than fine gold.
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 She is more precious than rubies: and none of the things thou canst desire are to be compared unto her.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 Length of days is in her right had; in her left hand are riches and honour.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Her ways are ways of pleasantness, and all her paths are peace.
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 She is a tree of life to them that lay hold upon her: and happy is every one that retaineth her.
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 The LORD by wisdom founded the earth; by understanding he established the heavens.
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 By his knowledge the depths were broken up, and the skies drop down the dew.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 My son, let not them depart from thine eyes; keep sound wisdom and discretion;
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 So shall they be life unto thy soul, and grace to thy neck.
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 Then shalt thou walk in thy way securely, and thy foot shall not stumble.
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 When thou liest down, thou shalt not be afraid: yea, thou shalt lie down, and thy sleep shall be sweet.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 Be not afraid of sudden fear, neither of the desolation of the wicked, when it cometh:
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 For the LORD shall be thy confidence, and shall keep thy foot from being taken.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Withhold not good from them to whom it is due, when it is in the power of thine hand to do it.
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Say not unto thy neighbour, Go, and come again, and tomorrow I will give; when thou hast it by thee.
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Devise not evil against thy neighbour, seeing he dwelleth securely by thee.
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Strive not with a man without cause, if he have done thee no harm.
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Envy thou not the man of violence, and choose none of his ways.
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 For the perverse is an abomination to the LORD: but his secret is with the upright.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 The curse of the LORD is in the house of the wicked; but he blesseth the habitation of the righteous.
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 Surely he scorneth the scorners, but he giveth grace unto the lowly.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 The wise shall inherit glory; but shame shall be the promotion of fools.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
