Proverbs 26
1 As snow in summer, and as rain in harvest, so honour is not seemly for a fool.
Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
2 As the sparrow in her wandering, as the swallow in her flying, so the curse that is causeless lighteth not.
Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
3 A whip for the horse, a bridle for the ass, and a rod for the back of fools.
Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
4 Answer not a fool according to his folly, lest thou also be like unto him.
Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
5 Answer a fool according to his folly, lest he be wise in his own conceit.
Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
6 He that sendeth a message by the hand of a fool cutteth off [his own] feet, [and] drinketh in damage.
Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
7 The legs of the lame hang loose: so is a parable in the mouth of fools.
Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
8 As a bag of gems in a heap of stones, so is he that giveth honour to a fool.
Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
9 [As] a thorn that goeth up into the hand of a drunkard, so is a parable in the month of fools.
Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
10 [As] an archer that woundeth all, so is he that hireth the fool and he that hireth them that pass by.
Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
11 As a dog that returneth to his vomit, [so is] a fool that repeateth his folly.
Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
12 Seest thou a man wise in his own conceit? there is more hope of a fool than of him.
Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
13 The sluggard saith, There is a lion in the way; a lion is in the streets.
Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
14 [As] the door turneth upon its hinges, so doth the sluggard upon his bed.
Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
15 The sluggard burieth his hand in the dish; it wearieth him to bring it again to his mouth.
Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
16 The sluggard is wiser in his own conceit than seven men that can render a reason.
Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
17 He that passeth by, [and] vexeth himself with strife belonging not to him, is [like] one that taketh a dog by the ears.
Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
18 As a madman who casteth firebrands, arrows, and death;
Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
19 So is the man that deceiveth his neighbour, and saith, Am not I in sport?
Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
20 For lack of wood the fire goeth out: and where there is no whisperer, contention ceaseth.
Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
21 [As] coals are to hot embers, and wood to fire; so is a contentious man to inflame strife.
Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
22 The words of a whisperer are as dainty morsels, and they go down into the innermost parts of the belly.
Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
23 Fervent lips and a wicked heart are [like] an earthen vessel overlaid with silver dross.
Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
24 He that hateth dissembleth with his lips, but he layeth up deceit within him:
Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
25 When he speaketh fair, believe him not; for there are seven abominations in his heart:
Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
26 Though [his] hatred cover itself with guile, his wickedness shall be openly shewed before the congregation.
Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
27 Whoso diggeth a pit shall fall therein: and he that rolleth a stone, it shall return upon him.
Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
28 A lying tongue hateth those whom it hath wounded; and a flattering mouth worketh ruin.
Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
