Philippians 2
1 If there is therefore any comfort in Christ, if any consolation of love, if any fellowship of the Spirit, if any tender mercies and compassions,
Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
2 fulfill ye my joy, that ye be of the same mind, having the same love, being of one accord, of one mind;
Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
3 [doing] nothing through faction or through vainglory, but in lowliness of mind each counting other better than himself;
Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
4 not looking each of you to his own things, but each of you also to the things of others.
Не гледајте сваки за своје, него и за других.
5 Have this mind in you, which was also in Christ Jesus:
Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
6 who, being in the form of God, counted it not a prize to be on an equality with God,
Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
7 but emptied himself, taking the form of a servant, being made in the likeness of men;
Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
8 and being found in fashion as a man, he humbled himself, becoming obedient [even] unto death, yea, the death of the cross.
Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
9 Wherefore also God highly exalted him, and gave unto him the name which is above every name;
Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
10 that in the name of Jesus every knee should bow, of [things] in heaven and [things] on earth and [things] under the earth,
Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
11 and that every tongue should confess that Jesus Christ is Lord, to the glory of God the Father.
И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
12 So then, my beloved, even as ye have always obeyed, not as in my presence only, but now much more in my absence, work out your own salvation with fear and trembling;
Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
13 for it is God which worketh in you both to will and to work, for his good pleasure.
Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
14 Do all things without murmurings and disputings;
Све чините без вике и премишљања.
15 that ye may be blameless and harmless, children of God without blemish in the midst of a crooked and perverse generation, among whom ye are seen as lights in the world,
Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
16 holding forth the word of life; that I may have whereof to glory in the day of Christ, that I did not run in vain neither labour in vain.
Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
17 Yea, and if I am offered upon the sacrifice and service of your faith, I joy, and rejoice with you all:
Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
18 and in the same manner do ye also joy, and rejoice with me.
Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
19 But I hope in the Lord Jesus to send Timothy shortly unto you, that I also may be of good comfort, when I know your state.
А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
20 For I have no man likeminded, who will care truly for your state.
Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
21 For they all seek their own, not the things of Jesus Christ.
Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
22 But ye know the proof of him, that, as a child [serveth] a father, [so] he served with me in furtherance of the gospel.
А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
23 Him therefore I hope to send forthwith, so soon as I shall see how it will go with me:
Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
24 but I trust in the Lord that I myself also shall come shortly.
А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
25 But I counted it necessary to send to you Epaphroditus, my brother and fellow-worker and fellow-soldier, and your messenger and minister to my need;
Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
26 since he longed after you all, and was sore troubled, because ye had heard that he was sick:
Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
27 for indeed he was sick nigh unto death: but God had mercy on him; and not on him only, but on me also, that I might not have sorrow upon sorrow.
Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28 I have sent him therefore the more diligently, that, when ye see him again, ye may rejoice, and that I may be the less sorrowful.
Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
29 Receive him therefore in the Lord with all joy; and hold such in honour:
Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
30 because for the work of Christ he came nigh unto death, hazarding his life to supply that which was lacking in your service toward me.
Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
