Mark 11
1 And when they draw nigh unto Jerusalem, unto Bethphage and Bethany, at the mount of Olives, he sendeth two of his disciples,
И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих
2 and saith unto them, Go your way into the village that is over against you: and straightway as ye enter into it, ye shall find a colt tied, whereon no man ever yet sat; loose him, and bring him.
И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
3 And if any one say unto you, Why do ye this? say ye, The Lord hath need of him; and straightway he will send him back hither.
И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
4 And they went away, and found a colt tied at the door without in the open street; and they loose him.
А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
5 And certain of them that stood there said unto them, What do ye, loosing the colt?
И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
6 And they said unto them even as Jesus had said: and they let them go.
А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
7 And they bring the colt unto Jesus, and cast on him their garments; and he sat upon him.
И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
8 And many spread their garments upon the way; and others branches, which they had cut from the fields.
А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
9 And they that went before, and they that followed, cried, Hosanna; Blessed [is] he that cometh in the name of the Lord:
А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
10 Blessed [is] the kingdom that cometh, [the kingdom] of our father David: Hosanna in the highest.
Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
11 And he entered into Jerusalem, into the temple; and when he had looked round about upon all things, it being now eventide, he went out unto Bethany with the twelve.
И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
12 And on the morrow, when they were come out from Bethany, he hungered.
И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
13 And seeing a fig tree afar off having leaves, he came, if haply he might find anything thereon: and when he came to it, he found nothing but leaves; for it was not the season of figs.
И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
14 And he answered and said unto it, No man eat fruit from thee henceforward for ever. And his disciples heard it. (aiōn g165)
И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови. (aiōn g165)
15 And they come to Jerusalem: and he entered into the temple, and began to cast out them that sold and them that bought in the temple, and overthrew the tables of the money-changers, and the seats of them that sold the doves;
И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
16 and he would not suffer that any man should carry a vessel through the temple.
И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
17 And he taught, and said unto them, Is it not written, My house shall be called a house of prayer for all the nations? but ye have made it a den of robbers.
И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
18 And the chief priests and the scribes heard it, and sought how they might destroy him: for they feared him, for all the multitude was astonished at his teaching.
И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
19 And every evening he went forth out of the city.
И кад би увече изађе напоље из града.
20 And as they passed by in the morning, they saw the fig tree withered away from the roots.
И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
21 And Peter calling to remembrance saith unto him, Rabbi, behold, the fig tree which thou cursedst is withered away.
И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
22 And Jesus answering saith unto them, Have faith in God.
И одговарајући Исус рече им:
23 Verily I say unto you, Whosoever shall say unto this mountain, Be thou taken up and cast into the sea; and shall not doubt in his heart, but shall believe that what he saith cometh to pass; he shall have it.
Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
24 Therefore I say unto you, All things whatsoever ye pray and ask for, believe that ye have received them, and ye shall have them.
Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
25 And whensoever ye stand praying, forgive, if ye have aught against any one; that your Father also which is in heaven may forgive you your trespasses.
И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
27 And they come again to Jerusalem: and as he was walking in the temple, there come to him the chief priests, and the scribes, and the elders;
И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
28 and they said unto him, By what authority doest thou these things? or who gave thee this authority to do these things?
И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
29 And Jesus said unto them, I will ask of you one question, and answer me, and I will tell you by what authority I do these things.
А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30 The baptism of John, was it from heaven, or from men? answer me.
Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
31 And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say, Why then did ye not believe him?
И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
32 But should we say, From men—they feared the people: for all verily held John to be a prophet.
Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
33 And they answered Jesus and say, We know not. And Jesus saith unto them, Neither tell I you by what authority I do these things.
И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
