John 8
1 but Jesus went unto the mount of Olives.
А Исус отиде на гору Маслинску.
2 And early in the morning he came again into the temple, and all the people came unto him; and he sat down, and taught them.
А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
3 And the scribes and the Pharisees bring a woman taken in adultery; and having set her in the midst,
А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
4 they say unto him, Master, this woman hath been taken in adultery, in the very act.
Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
5 Now in the law Moses commanded us to stone such: what then sayest thou of her?
А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
6 And this they said, tempting him, that they might have [whereof] to accuse him. But Jesus stooped down, and with his finger wrote on the ground.
Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
7 But when they continued asking him, he lifted up himself, and said unto them, He that is without sin among you, let him first cast a stone at her.
А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
8 And again he stooped down, and with his finger wrote on the ground.
Па се опет саже доле и писаше по земљи.
9 And they, when they heard it, went out one by one, beginning from the eldest, [even] unto the last: and Jesus was left alone, and the woman, where she was, in the midst.
А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
10 And Jesus lifted up himself, and said unto her, Woman, where are they? did no man condemn thee?
А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
11 And she said, No man, Lord. And Jesus said, Neither do I condemn thee: go thy way; from henceforth sin no more.]
А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
12 Again therefore Jesus spake unto them, saying, I am the light of the world: he that followeth me shall not walk in the darkness, but shall have the light of life.
Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
13 The Pharisees therefore said unto him, Thou bearest witness of thyself; thy witness is not true.
Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
14 Jesus answered and said unto them, Even if I bear witness of myself, my witness is true; for I know whence I came, and whither I go; but ye know not whence I come, or whither I go.
Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
15 Ye judge after the flesh; I judge no man.
Ви судите по телу, ја не судим никоме.
16 Yea and if I judge, my judgment is true; for I am not alone, but I and the Father that sent me.
И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
17 Yea and in your law it is written, that the witness of two men is true.
А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
18 I am he that beareth witness of myself, and the Father that sent me beareth witness of me.
Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
19 They said therefore unto him, Where is thy Father? Jesus answered, Ye know neither me, nor my Father: if ye knew me, ye would know my Father also.
Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
20 These words spake he in the treasury, as he taught in the temple: and no man took him; because his hour was not yet come.
Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
21 He said therefore again unto them, I go away, and ye shall seek me, and shall die in your sin: whither I go, ye cannot come.
А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
22 The Jews therefore said, Will he kill himself, that he saith, Whither I go, ye cannot come?
Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
23 And he said unto them, Ye are from beneath; I am from above: ye are of this world; I am not of this world.
И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
24 I said therefore unto you, that ye shall die in your sins: for except ye believe that I am [he], ye shall die in your sins.
Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
25 They said therefore unto him, Who art thou? Jesus said unto them, Even that which I have also spoken unto you from the beginning.
Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
26 I have many things to speak and to judge concerning you: howbeit he that sent me is true; and the things which I heard from him, these speak I unto the world.
Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
27 They perceived not that he spake to them of the Father.
Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
28 Jesus therefore said, When ye have lifted up the Son of man, then shall ye know that I am [he], and [that] I do nothing of myself, but as the Father taught me, I speak these things.
А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
29 And he that sent me is with me; he hath not left me alone; for I do always the things that are pleasing to him.
И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
30 As he spake these things, many believed on him.
Кад ово говораше, многи Га вероваше.
31 Jesus therefore said to those Jews which had believed him, If ye abide in my word, [then] are ye truly my disciples;
Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
32 and ye shall know the truth, and the truth shall make you free.
И познаћете истину, и истина ће вас избавити.
33 They answered unto him, We be Abraham’s seed, and have never yet been in bondage to any man: how sayest thou, Ye shall be made free?
Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
34 Jesus answered them, Verily, verily, I say unto you, Every one that committeth sin is the bondservant of sin.
Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек. (aiōn g165)
36 If therefore the Son shall make you free, ye shall be free indeed.
Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
37 I know that ye are Abraham’s seed; yet ye seek to kill me, because my word hath not free course in you.
Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
38 I speak the things which I have seen with [my] Father: and ye also do the things which ye heard from [your] father.
Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
39 They answered and said unto him, Our father is Abraham. Jesus saith unto them, If ye were Abraham’s children, ye would do the works of Abraham.
Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
40 But now ye seek to kill me, a man that hath told you the truth, which I heard from God: this did not Abraham.
А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
41 Ye do the works of your father. They said unto him, We were not born of fornication; we have one Father, [even] God.
Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
42 Jesus said unto them, If God were your Father, ye would love me: for I came forth and am come from God; for neither have I come of myself, but he sent me.
А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
43 Why do ye not understand my speech? [Even] because ye cannot hear my word.
Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
44 Ye are of [your] father the devil, and the lusts of your father it is your will to do. He was a murderer from the beginning, and stood not in the truth, because there is no truth in him. When he speaketh a lie, he speaketh of his own: for he is a liar, and the father thereof.
Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
45 But because I say the truth, ye believe me not.
А мени не верујете, јер ја истину говорим.
46 Which of you convicteth me of sin? If I say truth, why do ye not believe me?
Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
47 He that is of God heareth the words of God: for this cause ye hear [them] not, because ye are not of God.
Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
48 The Jews answered and said unto him, Say we not well that thou art a Samaritan, and hast a devil?
Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
49 Jesus answered, I have not a devil; but I honour my Father, and ye dishonour me.
Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
50 But I seek not mine own glory: there is one that seeketh and judgeth.
А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека. (aiōn g165)
52 The Jews said unto him, Now we know that thou hast a devil. Abraham is dead, and the prophets; and thou sayest, If a man keep my word, he shall never taste of death. (aiōn g165)
Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека. (aiōn g165)
53 Art thou greater than our father Abraham, which is dead? and the prophets are dead: whom makest thou thyself?
Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
54 Jesus answered, If I glorify myself, my glory is nothing: it is my Father that glorifieth me; of whom ye say, that he is your God;
Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
55 and ye have not known him: but I know him; and if I should say, I know him not, I shall be like unto you, a liar: but I know him, and keep his word.
И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
56 Your father Abraham rejoiced to see my day; and he saw it, and was glad.
Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
57 The Jews therefore said unto him, Thou art not yet fifty years old, and hast thou seen Abraham?
Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
58 Jesus said unto them, Verily, verily, I say unto you, Before Abraham was, I am.
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
59 They took up stones therefore to cast at him: but Jesus hid himself, and went out of the temple.
Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
