John 10
1 Verily, verily, I say unto you, He that entereth not by the door into the fold of the sheep, but climbeth up some other way, the same is a thief and a robber.
Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2 But he that entereth in by the door is the shepherd of the sheep.
А који улази на врата јесте пастир овцама.
3 To him the porter openeth; and the sheep hear his voice: and he calleth his own sheep by name, and leadeth them out.
Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4 When he hath put forth all his own, he goeth before them, and the sheep follow him: for they know his voice.
И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5 And a stranger will they not follow, but will flee from him: for they know not the voice of strangers.
А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
6 This parable spake Jesus unto them: but they understood not what things they were which he spake unto them.
Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
7 Jesus therefore said unto them again, Verily, verily, I say unto you, I am the door of the sheep.
Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8 All that came before me are thieves and robbers: but the sheep did not hear them.
Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9 I am the door: by me if any man enter in, he shall be saved, and shall go in and go out, and shall find pasture.
Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10 The thief cometh not, but that he may steal, and kill, and destroy: I came that they may have life, and may have [it] abundantly.
Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11 I am the good shepherd: the good shepherd layeth down his life for the sheep.
Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12 He that is a hireling, and not a shepherd, whose own the sheep are not, beholdeth the wolf coming, and leaveth the sheep, and fleeth, and the wolf snatcheth them, and scattereth [them]:
А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13 [he fleeth] because he is a hireling, and careth not for the sheep.
А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14 I am the good shepherd; and I know mine own, and mine own know me,
Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15 even as the Father knoweth me, and I know the Father; and I lay down my life for the sheep.
Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16 And other sheep I have, which are not of this fold: them also I must bring, and they shall hear my voice; and they shall become one flock, one shepherd.
И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17 Therefore doth the Father love me, because I lay down my life, that I may take it again.
Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18 No one taketh it away from me, but I lay it down of myself. I have power to lay it down, and I have power to take it again. This commandment received I from my Father.
Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
19 There arose a division again among the Jews because of these words.
Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
20 And many of them said, He hath a devil, and is mad; why hear ye him?
Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
21 Others said, These are not the sayings of one possessed with a devil. Can a devil open the eyes of the blind?
Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
22 And it was the feast of the dedication at Jerusalem: it was winter;
А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
23 and Jesus was walking in the temple in Solomon’s porch.
И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
24 The Jews therefore came round about him, and said unto him, How long dost thou hold us in suspense? If thou art the Christ, tell us plainly.
А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25 Jesus answered them, I told you, and ye believe not: the works that I do in my Father’s name, these bear witness of me.
Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
26 But ye believe not, because ye are not of my sheep.
Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
27 My sheep hear my voice, and I know them, and they follow me:
Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
29 My Father, which hath given [them] unto me, is greater than all; and no one is able to snatch [them] out of the Father’s hand.
Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
30 I and the Father are one.
Ја и Отац једно смо.
31 The Jews took up stones again to stone him.
А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
32 Jesus answered them, Many good works have I shewed you from the Father; for which of those works do ye stone me?
Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
33 The Jews answered him, For a good work we stone thee not, but for blasphemy; and because that thou, being a man, makest thyself God.
Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
34 Jesus answered them, Is it not written in your law, I said, Ye are gods?
Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
35 If he called them gods, unto whom the word of God came (and the scripture cannot be broken),
Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
36 say ye of him, whom the Father sanctified and sent into the world, Thou blasphemest; because I said, I am [the] Son of God?
Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
37 If I do not the works of my Father, believe me not.
Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
38 But if I do them, though ye believe not me, believe the works: that ye may know and understand that the Father is in me, and I in the Father.
Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
39 They sought again to take him: and he went forth out of their hand.
Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
40 And he went away again beyond Jordan into the place where John was at the first baptizing; and there he abode.
И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
41 And many came unto him; and they said, John indeed did no sign: but all things whatsoever John spake of this man were true.
И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
42 And many believed on him there.
И многи вероваше Га онде.
