Job 36
1 Elihu also proceeded, and said,
Још говори Елијуј и рече:
2 Suffer me a little, and I will shew thee: for I have yet somewhat to say on God’s behalf.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 I will fetch my knowledge from afar, and will ascribe righteousness to my Maker.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 For truly my words are not false: one that is perfect in knowledge is with thee.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Behold, God is mighty, and despiseth not any: he is mighty in strength of understanding.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 He preserveth not the life of the wicked: but giveth to the afflicted [their] right.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 He withdraweth not his eyes from the righteous: but with kings upon the throne he setteth them for ever, and they are exalted.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 And if they be bound in fetters, and be taken in the cords of affliction;
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 Then he sheweth them their work, and their transgressions, that they have behaved themselves proudly.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 He openeth also their ear to instruction, and commandeth that they return from iniquity.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 If they hearken and serve [him], they shall spend their days in prosperity, and their years in pleasures.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 But if they hearken not, they shall perish by the sword, and they shall die without knowledge.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 But they that are godless in heart lay up anger: they cry not for help when he bindeth them.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 They die in youth, and their life [perisheth] among the unclean.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 He delivereth the afflicted by his affliction, and openeth their ear in oppression.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Yea, he would have led thee away out of distress into a broad place, where there is no straitness; and that which is set on thy table should be full of fatness.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 But thou art full of the judgment of the wicked: judgment and justice take hold [on thee].
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Because there is wrath, beware lest thou be led away by [thy] sufficiency; neither let the greatness of the ransom turn thee aside.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Will thy riches suffice, [that thou be] not in distress, or all the forces of [thy] strength?
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Desire not the night, when peoples are cut off in their place.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Take heed, regard not iniquity: for this hast thou chosen rather than affliction.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Behold, God doeth loftily in his power: who is a teacher like unto him?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Who hath enjoined him his way? or who can say, Thou hast wrought unrighteousness?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Remember that thou magnify his work, whereof men have sung.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 All men have looked thereon; man beholdeth it afar off.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Behold, God is great, and we know him not; the number of his years is unsearchable.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 For he draweth up the drops of water, which distil in rain from his vapour:
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 Which the skies pour down and drop upon man abundantly.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 Yea, can any understand the spreadings of the clouds, the thunderings of his pavilion?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Behold, he spreadeth his light around him; and he covereth the bottom of the sea.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 For by these he judgeth the peoples; he giveth meat in abundance.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 He covereth his hands with the lightning; and giveth it a charge that it strike the mark.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 The noise thereof telleth concerning him, the cattle also concerning [the storm] that cometh up.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
