Job 17
1 My spirit is consumed, my days are extinct, the grave is [ready] for me.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Surely there are mockers with me, and mine eye abideth in their provocation.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Give now a pledge, be surety for me with thyself; who is there that will strike hands with me?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 For thou hast hid their heart from understanding: therefore shalt thou not exalt [them].
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 He that denounceth his friends for a prey, even the eyes of his children shall fail.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 He hath made me also a byword of the people; and I am become an open abhorring.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Mine eye also is dim by reason of sorrow, and all my members are as a shadow.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Upright men shall be astonied at this, and the innocent shall stir up himself against the godless.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Yet shall the righteous hold on his way, and he that hath clean hands shall wax stronger and stronger.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 But return ye, all of you, and come now: and I shall not find a wise man among you.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 My days are past, my purposes are broken off, even the droughts of my heart.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 They change the night into a day: the fight, [say they], is near unto the darkness.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 If I have said to corruption, Thou art my father; to the worm, [Thou art] my mother, and my sister;
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Where then is my hope? and as for my hope, who shall see it?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
