Isaiah 59
1 Behold, the LORD’S hand is not shortened, that it cannot save; neither his ear heavy, that it cannot hear:
Гле, није окраћала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо Његово да не може чути.
2 but your iniquities have separated between you and your God, and your sins have hid his face from you, that he will not hear.
Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.
3 For your hands are defiled with blood, and your fingers with iniquity; your lips have spoken lies, your tongue muttereth wickedness.
Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.
4 None sueth in righteousness, and none pleadeth in truth: they trust in vanity, and speak lies; they conceive mischief, and bring forth iniquity.
Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.
5 They hatch basilisks’ eggs, and weave the spider’s web: he that eateth of their eggs dieth, and that which is crushed breaketh out into a viper.
Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, изађе гуја.
6 Their webs shall not become garments, neither shall they cover themselves with their works: their works are works of iniquity, and the act of violence is in their hands.
Платно њихово није за хаљине, нити ће се они оденути својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховим насиље.
7 Their feet run to evil, and they make haste to shed innocent blood: their thoughts are thoughts of iniquity; desolation ard destruction are in their paths.
Ноге им трче на зло и брзе су на проливање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путевима је њиховим пустош и расап.
8 The way of peace they know not; and there is no judgment in their goings: they have made them crooked paths; whosoever goeth therein doth not know peace.
Пут мирни не знају, и на путевима њиховим нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир.
9 Therefore is judgment far from us, neither doth righteousness overtake us: we look for light, but behold darkness; for brightness, but we walk in obscurity.
Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видело, а оно, ето мрак; светлост, а оно ходимо по тами.
10 We grope for the wall like the blind, yea, we grope as they that have no eyes: we stumble at noonday as in the twilight; among them that are lusty we are as dead men.
Пипамо као слепци зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви.
11 We roar all like bears, and mourn sore like doves: we look for judgment, but there is none; for salvation, but it is far off from us.
Ричемо свиколики као медведи, и једнако учемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас.
12 For our transgressions are multiplied before thee, and our sins testify against us: for our transgressions are with us, and as for our iniquities, we know them:
Јер се преступи наши умножише пред Тобом и греси наши сведоче на нас; јер су преступи наши код нас и безакоња своја знамо,
13 in transgressing and denying the LORD, and turning away from following our God, speaking oppression and revolt, conceiving and uttering from the heart words of falsehood.
Да неверу учинисмо и слагасмо Господу, и одступисмо од Бога свог, говорисмо о насиљу и одмету, да, састављасмо и износисмо из срца речи лажне.
14 And judgment is turned away backward, and righteousness standeth afar off: for truth is fallen in the street, and uprightness cannot enter.
Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.
15 Yea, truth is lacking; and he that departeth from evil maketh himself a prey: and the LORD saw it, and it displeased him that there was no judgment.
И истине је нестало, и ко се уклања од зла, постаје плен. То виде Господ, и не би Му мило што нема суда.
16 And he saw that there was no man, and wondered that there was no intercessor: therefore his own arm brought salvation unto him; and his righteousness, it upheld him.
И виде где нема човека, и зачуди се што нема посредника; зато учини Му спасење мишица Његова, и правда Његова подупре Га.
17 And he put on righteousness as a breastplate, and an helmet of salvation upon his head; and he put on garments of vengeance for clothing, and was clad with zeal as a cloke.
Јер се обуче у правду као у оклоп, и шлем спасења метну на главу; одену се осветом као оделом, и огрте се ревношћу као плаштем.
18 According to their deeds, accordingly he will repay, fury to his adversaries, recompence to his enemies; to the islands he will repay recompence.
По делима, по делима да врати гнев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати.
19 So shall they fear the name of the LORD from the west, and his glory from the rising of the sun: for he shall come as a rushing stream, which the breath of the LORD driveth.
И бојаће се имена Господњег са запада, и славе Његове с истока сунчаног; јер ће непријатељ навалити као река, а Дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.
20 And a redeemer shall come to Zion, and unto them that turn from transgression in Jacob, saith the LORD.
И доћи ће Избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од греха, вели Господ.
21 And as for me, this is my covenant with them, saith the LORD: my spirit that is upon thee, and my words which I have put in thy mouth, shall not depart out of thy mouth, nor out of the mouth of thy seed, nor out of the mouth of thy seed’s seed, saith the LORD, from henceforth and for ever.
А ово ће бити завет мој с њима, вели Господ: Дух мој, који је у теби, и речи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста семена твог, ни од уста семена семена твог, вели Господ, одселе и довека.
