Isaiah 33
1 Woe to thee that spoilest, and thou wast not spoiled; and dealest treacherously, and they dealt not treacherously with thee! When thou hast ceased to spoil, thou shalt be spoiled; and when thou hast made an end to deal treacherously, they shall deal treacherously with thee.
Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
2 O LORD, be gracious unto us; we have waited for thee: be thou their arm every morning, our salvation also in the time of trouble.
Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
3 At the noise of the tumult the peoples are fled; at the lifting up of thyself the nations are scattered.
Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
4 And your spoil shall be gathered as the caterpiller gathereth: as locusts leap shall they leap upon it.
И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
5 The LORD is exalted; for he dwelleth on high: he hath filled Zion with judgment and righteousness.
Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
6 And there shall be stability in thy times, abundance of salvation, wisdom and knowledge: the fear of the LORD is his treasure.
И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
7 Behold, their valiant ones cry without: the ambassadors of peace weep bitterly.
Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
8 The highways lie waste, the wayfaring man ceaseth: he hath broken the covenant, he hath despised the cities, he regardeth not man.
Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
9 The land mourneth and languisheth: Lebanon is ashamed and withereth away: Sharon is like a desert; and Bashan and Carmel shake off [their leaves].
Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
10 How will I arise, saith the LORD; now will I lift up myself; now will I be exalted.
Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
11 Ye shall conceive chaff, ye shall bring forth stubble: your breath is a fire that shall devour you.
Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
12 And the peoples shall be as the burnings of lime: as thorns cut down, that are burned in the fire.
И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
13 Hear, ye that are far off, what I have done; and, ye that are near, acknowledge my might.
Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
14 The sinners in Zion are afraid; trembling hath surprised the godless ones. Who among us shall dwell with the devouring fire? who among us shall dwell with everlasting burnings?
Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
15 He that walketh righteously, and speaketh uprightly; he that despiseth the gain of oppressions, that shaketh his hands from holding of bribes, that stoppeth his ears from hearing of blood, and shutteth his eyes from looking upon evil;
Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
16 He shall dwell on high: his place of defence shall be the munitions of rocks: his bread shall be given [him]; his waters shall be sure.
Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
17 Thine eyes shall see the king in his beauty: they shall behold a far stretching land.
Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
18 Thine heart shall muse on the terror: where is he that counted, where is he that weighed [the tribute]? where is he that counted the towers?
Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
19 Thou shalt not see the fierce people, a people of a deep speech that thou canst not perceive; of a strange tongue that thou canst not understand.
Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
20 Look upon Zion, the city of our solemnities: thine eyes shall see Jerusalem a quiet habitation, a tent that shall not be removed, the stakes whereof shall never be plucked up, neither shall any of the cords thereof be broken.
Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
21 But there the LORD will be with us in majesty, a place of broad rivers and streams; wherein shall go no galley with oars, neither shall gallant ship pass thereby.
Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
22 For the LORD is our judge, the LORD is our lawgiver, the LORD is our king; he will save us.
Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
23 Thy tacklings are loosed; they could not strengthen the foot of their mast, they could not spread the sail: then was the prey of a great spoil divided; the lame took the prey.
Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
24 And the inhabitant shall not say, I am sick: the people that dwell therein shall be forgiven their iniquity.
И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
