Hebrews 5
1 For every high priest, being taken from among men, is appointed for men in things pertaining to God, that he may offer both gifts and sacrifices for sins:
Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,
2 who can bear gently with the ignorant and erring, for that he himself also is compassed with infirmity;
Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.
3 and by reason thereof is bound, as for the people, so also for himself, to offer for sins.
И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.
4 And no man taketh the honour unto himself, but when he is called of God, even as was Aaron.
И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.
5 So Christ also glorified not himself to be made a high priest, but he that spake unto him, Thou art my Son, This day have I begotten thee:
Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.
6 as he saith also in another [place], Thou art a priest for ever After the order of Melchizedek. (aiōn g165)
Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. (aiōn g165)
7 Who in the days of his flesh, having offered up prayers and supplications with strong crying and tears unto him that was able to save him from death, and having been heard for his godly fear,
Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности.
8 though he was a Son, yet learned obedience by the things which he suffered;
Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању.
9 and having been made perfect, he became unto all them that obey him the author of eternal salvation; (aiōnios g166)
И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног. (aiōnios g166)
10 named of God a high priest after the order of Melchizedek.
И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом.
11 Of whom we have many things to say, and hard of interpretation, seeing ye are become dull of hearing.
За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.
12 For when by reason of the time ye ought to be teachers, ye have need again that some one teach you the rudiments of the first principles of the oracles of God; and are become such as have need of milk, and not of solid food.
Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране.
13 For every one that partaketh of milk is without experience of the word of righteousness; for he is a babe.
Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете.
14 But solid food is for fullgrown men, [even] those who by reason of use have their senses exercised to discern good and evil.
А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.
