Habakkuk 2
1 I WILL stand upon my watch, and set me upon the tower, and will look forth to see what he will speak with me, and what I shall answer concerning my complaint.
На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
2 And the LORD answered me, and said, Write the vision, and make it plain upon tables, that he may run that readeth it.
И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.
3 For the vision is yet for the appointed time, and it hasteth toward the end, and shall not lie: though it tarry, wait for it; because it will surely come, it will not delay.
Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.
4 Behold, his soul is puffed up, it is not upright in him: but the just shall live by his faith.
Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
5 Yea, moreover, wine is a treacherous dealer, a haughty man, and that keepeth not at home; who enlargeth his desire as hell, and he is as death, and cannot be satisfied, but gathereth unto him all nations, and heapeth unto him all peoples. (Sheol h7585)
А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена. (Sheol h7585)
6 Shall not all these take up a parable against him, and a taunting proverb against him, and say, Woe to him that increaseth that which is not his! how long? and that ladeth himself with pledges!
Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.
7 Shall they not rise up suddenly that shall bite thee, and awake that shall vex thee, and thou shalt be for booties unto them?
Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
8 Because thou hast spoiled many nations, all the remnant of the peoples shall spoil thee; because of men’s blood, and for the violence done to the land, to the city and to all that dwell therein.
Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
9 Woe to him that getteth an evil gain for his house, that he may set his nest on high, that he may be delivered from the hand of evil!
Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.
10 Thou hast consulted shame to thy house, by cutting off many peoples, and hast sinned against thy soul.
Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.
11 For the stone shall cry out of the wall, and the beam out of the timber shall answer it.
Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.
12 Woe to him that buildeth a town with blood, and stablisheth a city by iniquity!
Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.
13 Behold, is it not of the LORD of hosts that the peoples labour for the fire, and the nations weary themselves for vanity?
Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?
14 For the earth shall be filled with the knowledge of the glory of the LORD, as the waters cover the sea.
Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
15 Woe unto him that giveth his neighbour drink, that addest thy venom [thereto], and makest him drunken also, that thou mayest look on their nakedness!
Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
16 Thou art filled with shame for glory: drink thou also, and be as one uncircumcised: the cup of the LORD’S right hand shall be turned unto thee, and foul shame shall be upon thy glory.
Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
17 For the violence done to Lebanon shall cover thee, and the destruction of the beasts, which made them afraid; because of men’s blood, and for the violence done to the land, to the city and to all that dwell therein.
Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
18 What profiteth the graven image, that the maker thereof hath graven it; the molten image, and the teacher of lies, that the maker of his work trusteth therein, to make dumb idols?
Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?
19 Woe unto him that saith to the wood, Awake; to the dumb stone, Arise! Shall this teach? Behold, it is laid over with gold and silver, and there is no breath at all in the midst of it.
Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
20 But the LORD is in his holy temple: let all the earth keep silence before him.
А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!
