Genesis 31
1 And he heard the words of Laban’s sons, saying, Jacob hath taken away all that was our father’s; and of that which was our father’s hath he gotten all this glory.
А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
2 And Jacob beheld the countenance of Laban, and, behold, it was not toward him as beforetime.
И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
3 And the LORD said unto Jacob, Return unto the land of thy fathers, and to thy kindred; and I will be with thee.
И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
4 And Jacob sent and called Rachel and Leah to the field unto his flock,
И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
5 and said unto them, I see your father’s countenance, that it is not toward me as beforetime; but the God of my father hath been with me.
И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
6 And ye know that with all my power I have served your father.
И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
7 And your father hath deceived me, and changed my wages ten times; but God suffered him not to hurt me.
А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
8 If he said thus, The speckled shall be thy wages; then all the flock bare speckled: and if he said thus, The ringstraked shall be thy wages; then bare all the flock ringstraked.
Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
9 Thus God hath taken away the cattle of your father, and given them to me.
Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
10 And it came to pass at the time that the flock conceived, that I lifted up mine eyes, and saw in a dream, and, behold, the he-goats which leaped upon the flock were ringstraked, speckled, and grisled.
Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
11 And the angel of God said unto me in the dream, Jacob: and I said, Here am I.
А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
12 And he said, Lift up now thine eyes, and see, all the he-goats which leap upon the flock are ringstraked, speckled, and grisled: for I have seen all that Laban doeth unto thee.
А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
13 I am the God of Beth-el, where thou anointedst a pillar, where thou vowedst a vow unto me: now arise, get thee out from this land, and return unto the land of thy nativity.
Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
14 And Rachel and Leah answered and said unto him, Is there yet any portion or inheritance for us in our father’s house?
Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
15 Are we not counted of him strangers? for he hath sold us, and hath also quite devoured our money.
Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
16 For all the riches which God hath taken away from our father, that is ours and our children’s: now then, whatsoever God hath said unto thee, do.
Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
17 Then Jacob rose up, and set his sons and his wives upon the camels;
И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
18 and he carried away all his cattle, and all his substance which he had gathered, the cattle of his getting, which he had gathered in Paddan-aram, for to go to Isaac his father unto the land of Canaan.
И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
19 Now Laban was gone to shear his sheep: and Rachel stole the teraphim that were her father’s.
А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
20 And Jacob stole away unawares to Laban the Syrian, in that he told him not that he fled.
И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
21 So he fled with all that he had; and he rose up, and passed over the River, and set his face toward the mountain of Gilead.
И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
22 And it was told Laban on the third day that Jacob was fled.
А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
23 And he took his brethren with him, and pursued after him seven days’ journey; and he overtook him in the mountain of Gilead.
И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
24 And God came to Laban the Syrian in a dream of the night, and said unto him, Take heed to thyself that thou speak not to Jacob either good or bad.
Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
25 And Laban came up with Jacob. Now Jacob had pitched his tent in the mountain: and Laban with his brethren pitched in the mountain of Gilead.
И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
26 And Laban said to Jacob, What hast thou done, that thou hast stolen away unawares to me, and carried away my daughters as captives of the sword?
И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
27 Wherefore didst thou flee secretly, and steal away from me; and didst not tell me, that I might have sent thee away with mirth and with songs, with tabret and with harp;
Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
28 and hast not suffered me to kiss my sons and my daughters? now hast thou done foolishly.
Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
29 It is in the power of my hand to do you hurt: but the God of your father spake unto me yesternight, saying, Take heed to thyself that thou speak not to Jacob either good or bad.
Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
30 And now, [though] thou wouldest needs be gone, because thou sore longedst after thy father’s house, [yet] wherefore hast thou stolen my gods?
Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
31 And Jacob answered and said to Laban, Because I was afraid: for I said, Lest thou shouldest take thy daughters from me by force.
А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
32 With whomsoever thou findest thy gods, he shall not live: before our brethren discern thou what is thine with me, and take it to thee. For Jacob knew not that Rachel had stolen them.
А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
33 And Laban went into Jacob’s tent, and into Leah’s tent, and into the tent of the two maidservants; but he found them not. And he went out of Leah’s tent, and entered into Rachel’s tent.
И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
34 Now Rachel had taken the teraphim, and put them in the camel’s furniture, and sat upon them. And Laban felt about all the tent, but found them not.
А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
35 And she said to her father, Let not my lord be angry that I cannot rise up before thee; for the manner of women is upon me. And he searched, but found not the teraphim.
А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
36 And Jacob was wroth, and chode with Laban: and Jacob answered and said to Laban, What is my trespass? what is my sin, that thou hast hotly pursued after me?
И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
37 Whereas thou hast felt about all my stuff, what hast thou found of all thy household stuff? Set it here before my brethren and thy brethren, that they may judge betwixt us two.
Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
38 This twenty years have I been with thee; thy ewes and thy she-goats have not cast their young, and the rams of thy flocks have I not eaten.
Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
39 That which was torn of beasts I brought not unto thee; I bare the loss of it; of my hand didst thou require it, whether stolen by day or stolen by night.
Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
40 Thus I was; in the day the drought consumed me, and the frost by night; and my sleep fled from mine eyes.
Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
41 These twenty years have I been in thy house; I served thee fourteen years for thy two daughters, and six years for thy flock: and thou hast changed my wages ten times.
Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
42 Except the God of my father, the God of Abraham, and the Fear of Isaac, had been with me, surely now hadst thou sent me away empty. God hath seen mine affliction and the labour of my hands, and rebuked thee yesternight.
Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
43 And Laban answered and said unto Jacob, The daughters are my daughters, and the children are my children, and the flocks are my flocks, and all that thou seest is mine: and what can I do this day unto these my daughters, or unto their children which they have borne?
А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
44 And now come, let us make a covenant, I and thou; and let it be for a witness between me and thee.
Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
45 And Jacob took a stone, and set it up for a pillar.
И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
46 And Jacob said unto his brethren, Gather stones; and they took stones, and made an heap: and they did eat there by the heap.
И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
47 And Laban called it Jegar-sahadutha: but Jacob called it Galeed.
И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
48 And Laban said, This heap is witness between me and thee this day. Therefore was the name of it called Galeed:
И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
49 and Mizpah, for he said, The LORD watch between me and thee, when we are absent one from another.
А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
50 If thou shalt afflict my daughters, and if thou shalt take wives beside my daughters, no man is with us; see, God is witness betwixt me and thee.
Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
51 And Laban said to Jacob, Behold this heap, and behold the pillar, which I have set betwixt me and thee.
И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
52 This heap be witness, and the pillar be witness, that I will not pass over this heap to thee, and that thou shalt not pass over this heap and this pillar unto me, for harm.
Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
53 The God of Abraham, and the God of Nahor, the God of their father, judge betwixt us. And Jacob sware by the Fear of his father Isaac.
Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
54 And Jacob offered a sacrifice in the mountain, and called his brethren to eat bread: and they did eat bread, and tarried all night in the mountain.
И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
55 And early in the morning Laban rose up, and kissed his sons and his daughters, and blessed them: and Laban departed, and returned unto his place.
А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.
