Ezekiel 2
1 And he said unto me, Son of man, stand upon thy feet, and I will speak with thee.
И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом.
2 And the spirit entered into me when he spake unto me, and set me upon my feet; and I heard him that spake unto me.
И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше.
3 And he said unto me, Son of man, I send thee to the children of Israel, to nations that are rebellious, which have rebelled against me: they and their fathers have transgressed against me, even unto this very day.
И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана.
4 And the children are impudent and stiffhearted; I do send thee unto them: and thou shalt say unto them, Thus saith the Lord GOD.
К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;
5 And they, whether they will hear, or whether they will forbear, (for they are a rebellious house, ) yet shall know that there hath been a prophet among them.
И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
6 And thou, son of man, be not afraid of them, neither be afraid of their words, though briers and thorns be with thee, and thou dost dwell among scorpions: be not afraid of their words, nor be dismayed at their looks, though they be a rebellious house.
И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички.
7 And thou shalt speak my words unto them, whether they will hear, or whether they will forbear: for they are most rebellious.
Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
8 But thou, son of man, hear what I say unto thee; be not thou rebellious like that rebellious house: open thy mouth, and eat that I give thee.
Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати.
9 And when I looked, behold, an hand was put forth unto me; and, lo, a roll of a book was therein;
И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
10 And he spread it before me; and it was written within and without: and there was written therein lamentations, and mourning, and woe.
И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.
