< Acts 2 >

1 And when the day of Pentecost was now come, they were all together in one place.
И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
2 And suddenly there came from heaven a sound as of the rushing of a mighty wind, and it filled all the house where they were sitting.
И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
3 And there appeared unto them tongues parting asunder, like as of fire; and it sat upon each one of them.
И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
4 And they were all filled with the Holy Spirit, and began to speak with other tongues, as the Spirit gave them utterance.
И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5 Now there were dwelling at Jerusalem Jews, devout men, from every nation under heaven.
А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
6 And when this sound was heard, the multitude came together, and were confounded, because that every man heard them speaking in his own language.
А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7 And they were all amazed and marveled, saying, Behold, are not all these which speak Galilaeans?
И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
8 And how hear we, every man in our own language, wherein we were born?
Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9 Parthians and Medes and Elamites, and the dwellers in Mesopotamia, in Judaea and Cappadocia, in Pontus and Asia,
Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10 in Phrygia and Pamphylia, in Egypt and the parts of Libya about Cyrene, and sojourners from Rome, both Jews and proselytes,
И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11 Cretans and Arabians, we do hear them speaking in our tongues the mighty works of God.
Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
12 And they were all amazed, and were perplexed, saying one to another, What meaneth this?
И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
13 But others mocking said, They are filled with new wine.
А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
14 But Peter, standing up with the eleven, lifted up his voice, and spake forth unto them, [saying], Ye men of Judaea, and all ye that dwell at Jerusalem, be this known unto you, and give ear unto my words.
А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
15 For these are not drunken, as ye suppose; seeing it is [but] the third hour of the day;
Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
16 but this is that which hath been spoken by the prophet Joel;
Него је ово оно што каза пророк Јоило:
17 And it shall be in the last days, saith God, I will pour forth of my Spirit upon all flesh: And your sons and your daughters shall prophesy, And your young men shall see visions, And your old men shall dream dreams:
И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
18 Yea and on my servants and on my handmaidens in those days Will I pour forth of my Spirit; and they shall prophesy.
Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
19 And I will shew wonders in the heaven above, And signs on the earth beneath; Blood, and fire, and vapour of smoke:
И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20 The sun shall be turned into darkness, And the moon into blood, Before the day of the Lord come, That great and notable [day]:
Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
21 And it shall be, that whosoever shall call on the name of the Lord shall be saved.
И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22 Ye men of Israel, hear these words: Jesus of Nazareth, a man approved of God unto you by mighty works and wonders and signs, which God did by him in the midst of you, even as ye yourselves know;
Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
23 him, being delivered up by the determinate counsel and foreknowledge of God, ye by the hand of lawless men did crucify and slay:
Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24 whom God raised up, having loosed the pangs of death: because it was not possible that he should be holden of it.
Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
25 For David saith concerning him, I beheld the Lord always before my face; For he is on my right hand, that I should not be moved:
Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26 Therefore my heart was glad, and my tongue rejoiced; Moreover my flesh also shall dwell in hope:
Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
27 Because thou wilt not leave my soul in Hades, Neither wilt thou give thy Holy One to see corruption. (Hadēs g86)
Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење. (Hadēs g86)
28 Thou madest known unto me the ways of life; Thou shalt make me full of gladness with thy countenance.
Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
29 Brethren, I may say unto you freely of the patriarch David, that he both died and was buried, and his tomb is with us unto this day.
Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
30 Being therefore a prophet, and knowing that God had sworn with an oath to him, that of the fruit of his loins he would set [one] upon his throne;
Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
31 he foreseeing [this] spake of the resurrection of the Christ, that neither was he left in Hades, nor did his flesh see corruption. (Hadēs g86)
Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење. (Hadēs g86)
32 This Jesus did God raise up, whereof we all are witnesses.
Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
33 Being therefore by the right hand of God exalted, and having received of the Father the promise of the Holy Ghost, he hath poured forth this, which ye see and hear.
Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34 For David ascended not into the heavens: but he saith himself, The Lord said unto my Lord, Sit thou on my right hand,
Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
35 Till I make thine enemies the footstool of thy feet.
Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36 Let all the house of Israel therefore know assuredly, that God hath made him both Lord and Christ, this Jesus whom ye crucified.
Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
37 Now when they heard [this], they were pricked in their heart, and said unto Peter and the rest of the apostles, Brethren, what shall we do?
А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
38 And Peter [said] unto them, Repent ye, and be baptized every one of you in the name of Jesus Christ unto the remission of your sins; and ye shall receive the gift of the Holy Ghost.
А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
39 For to you is the promise, and to your children, and to all that are afar off, [even] as many as the Lord our God shall call unto him.
Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
40 And with many other words he testified, and exhorted them, saying, Save yourselves from this crooked generation.
И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
41 They then that received his word were baptized: and there were added [unto them] in that day about three thousand souls.
Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
42 And they continued stedfastly in the apostles’ teaching and fellowship, in the breaking of bread and the prayers.
И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
43 And fear came upon every soul: and many wonders and signs were done by the apostles.
И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44 And all that believed were together, and had all things common;
А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
45 and they sold their possessions and goods, and parted them to all, according as any man had need.
И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
46 And day by day, continuing stedfastly with one accord in the temple, and breaking bread at home, they did take their food with gladness and singleness of heart,
И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47 praising God, and having favour with all the people. And the Lord added to them day by day those that were being saved.
Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.

< Acts 2 >