Acts 10
1 Now [there was] a certain man in Caesarea, Cornelius by name, a centurion of the band called the Italian band,
А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
2 a devout man, and one that feared God with all his house, who gave much alms to the people, and prayed to God alway.
Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
3 He saw in a vision openly, as it were about the ninth hour of the day, an angel of God coming in unto him, and saying to him, Cornelius.
Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
4 And he, fastening his eyes upon him, and being affrighted, said, What is it, Lord? And he said unto him, Thy prayers and thine alms are gone up for a memorial before God.
А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
5 And now send men to Joppa, and fetch one Simon, who is surnamed Peter:
И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
6 he lodgeth with one Simon a tanner, whose house is by the sea side.
Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
7 And when the angel that spake unto him was departed, he called two of his household-servants, and a devout soldier of them that waited on him continually;
И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
8 and having rehearsed all things unto them, he sent them to Joppa.
И казавши им све посла их у Јопу.
9 Now on the morrow, as they were on their journey, and drew nigh unto the city, Peter went up upon the housetop to pray, about the sixth hour:
А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
10 and he became hungry, and desired to eat: but while they made ready, he fell into a trance;
И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
11 and he beholdeth the heaven opened, and a certain vessel descending, as it were a great sheet, let down by four corners upon the earth:
И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
12 wherein were all manner of fourfooted beasts and creeping things of the earth and fowls of the heaven.
У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
13 And there came a voice to him, Rise, Peter; kill and eat.
И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
14 But Peter said, Not so, Lord; for I have never eaten anything that is common and unclean.
А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
15 And a voice [came] unto him again the second time, What God hath cleansed, make not thou common.
И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
16 And this was done thrice: and straightway the vessel was received up into heaven.
И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
17 Now while Peter was much perplexed in himself what the vision which he had seen might mean, behold, the men that were sent by Cornelius, having made inquiry for Simon’s house, stood before the gate,
А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
18 and called and asked whether Simon, which was surnamed Peter, were lodging there.
И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
19 And while Peter thought on the vision, the Spirit said unto him, Behold, three men seek thee.
А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
20 But arise, and get thee down, and go with them, nothing doubting: for I have sent them.
Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
21 And Peter went down to the men, and said, Behold, I am he whom ye seek: what is the cause wherefore ye are come?
А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
22 And they said, Cornelius a centurion, a righteous man and one that feareth God, and well reported of by all the nation of the Jews, was warned [of God] by a holy angel to send for thee into his house, and to hear words from thee.
А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
23 So he called them in and lodged them. And on the morrow he arose and went forth with them, and certain of the brethren from Joppa accompanied him.
Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
24 And on the morrow they entered into Caesarea. And Cornelius was waiting for them, having called together his kinsmen and his near friends.
И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
25 And when it came to pass that Peter entered, Cornelius met him, and fell down at his feet, and worshipped him.
А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
26 But Peter raised him up, saying, Stand up; I myself also am a man.
И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
27 And as he talked with him, he went in, and findeth many come together:
И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
28 and he said unto them, Ye yourselves know how that it is an unlawful thing for a man that is a Jew to join himself or come unto one of another nation; and [yet] unto me hath God shewed that I should not call any man common or unclean:
И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
29 wherefore also I came without gainsaying, when I was sent for. I ask therefore with what intent ye sent for me.
Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
30 And Cornelius said, Four days ago, until this hour, I was keeping the ninth hour of prayer in my house; and behold, a man stood before me in bright apparel,
И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
31 and saith, Cornelius, thy prayer is heard, and thine alms are had in remembrance in the sight of God.
И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
32 Send therefore to Joppa, and call unto thee Simon, who is surnamed Peter; he lodgeth in the house of Simon a tanner, by the sea side.
Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
33 Forthwith therefore I sent to thee; and thou hast well done that thou art come. Now therefore we are all here present in the sight of God, to hear all things that have been commanded thee of the Lord.
Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
34 And Peter opened his mouth, and said, Of a truth I perceive that God is no respecter of persons:
А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
35 but in every nation he that feareth him, and worketh righteousness, is acceptable to him.
Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
36 The word which he sent unto the children of Israel, preaching good tidings of peace by Jesus Christ (he is Lord of all)—
Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
37 that saying ye yourselves know, which was published throughout all Judaea, beginning from Galilee, after the baptism which John preached;
Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
38 [even] Jesus of Nazareth, how that God anointed him with the Holy Ghost and with power: who went about doing good, and healing all that were oppressed of the devil; for God was with him.
Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
39 And we are witnesses of all things which he did both in the country of the Jews, and in Jerusalem; whom also they slew, hanging him on a tree.
И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
40 Him God raised up the third day, and gave him to be made manifest,
Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
41 not to all the people, but unto witnesses that were chosen before of God, [even] to us, who did eat and drink with him after he rose from the dead.
Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
42 And he charged us to preach unto the people, and to testify that this is he which is ordained of God [to be] the Judge of quick and dead.
И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
43 To him bear all the prophets witness, that through his name every one that believeth on him shall receive remission of sins.
За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
44 While Peter yet spake these words, the Holy Ghost fell on all them which heard the word.
А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
45 And they of the circumcision which believed were amazed, as many as came with Peter, because that on the Gentiles also was poured out the gift of the Holy Ghost.
И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
46 For they heard them speak with tongues, and magnify God. Then answered Peter,
Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
47 Can any man forbid the water, that these should not be baptized, which have received the Holy Ghost as well as we?
Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
48 And he commanded them to be baptized in the name of Jesus Christ. Then prayed they him to tarry certain days.
И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
