1 Peter 4
1 Forasmuch then as Christ suffered in the flesh, arm ye yourselves also with the same mind; for he that hath suffered in the flesh hath ceased from sin;
Кад, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте: јер који пострада телом, престаје од греха,
2 that ye no longer should live the rest of your time in the flesh to the lusts of men, but to the will of God.
Да остало време живота у телу не живи више жељама човечијим, него вољи Божијој.
3 For the time past may suffice to have wrought the desire of the Gentiles, and to have walked in lasciviousness, lusts, winebibbings, revellings, carousings, and abominable idolatries:
Јер је доста што смо протекло време живота провели по вољи незнабожачкој, живећи у нечистотама, у сластима, у пијењу и богомрским незнабоштвима.
4 wherein they think it strange that ye run not with [them] into the same excess of riot, speaking evil of [you]:
Зато се чуде што ви не трчите с њима у то исто неуредно живљење, и хуле на вас.
5 who shall give account to him that is ready to judge the quick and the dead.
Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима.
6 For unto this end was the gospel preached even to the dead, that they might be judged according to men in the flesh, but live according to God in the spirit.
Зато се и мртвима проповеди јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а по Богу да живе духом.
7 But the end of all things is at hand: be ye therefore of sound mind, and be sober unto prayer:
А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и трезни у молитвама.
8 above all things being fervent in your love among yourselves; for love covereth a multitude of sins:
А пре свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво греха,
9 using hospitality one to another without murmuring:
Будите гостољубиви међу собом без мрмљања;
10 according as each hath received a gift, ministering it among yourselves, as good stewards of the manifold grace of God;
И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије.
11 if any man speaketh, [speaking] as it were oracles of God; if any man ministereth, [ministering] as of the strength which God supplieth: that in all things God may be glorified through Jesus Christ, whose is the glory and the dominion for ever and ever. Amen. (aiōn g165)
Ако ко говори, нека говори као речи Божије; ако ко служи нека служи као по моћи коју Бог даје: да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и држава ва век века. Амин. (aiōn g165)
12 Beloved, think it not strange concerning the fiery trial among you, which cometh upon you to prove you, as though a strange thing happened unto you:
Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа;
13 but insomuch as ye are partakers of Christ’s sufferings, rejoice; that at the revelation of his glory also ye may rejoice with exceeding joy.
Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава Његова, имали радост и весеље.
14 If ye are reproached for the name of Christ, blessed [are ye]; because the [Spirit] of glory and the Spirit of God resteth upon you.
Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! Јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на Њ, а ви Га прослављате.
15 For let none of you suffer as a murderer, or a thief, or an evil-doer, or as a meddler in other men’s matters:
Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж, или као злочинац, или као онај који се меша у туђе послове;
16 but if [a man suffer] as a Christian, let him not be ashamed; but let him glorify God in this name.
А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.
17 For the time [is come] for judgment to begin at the house of God: and if [it begin] first at us, what [shall be] the end of them that obey not the gospel of God?
Јер је време да се почне суд од куће Божије; ако ли се најпре од вас почне, какав ће бити последак онима што се противе Божијем јеванђељу?
18 And if the righteous is scarcely saved, where shall the ungodly and sinner appear?
И кад се праведник једва спасе, безбожник и грешник где ће се јавити?
19 Wherefore let them also that suffer according to the will of God commit their souls in well-doing unto a faithful Creator.
Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима.
