1 Chronicles 14
1 And Hiram king of Tyre sent messengers to David, and cedar trees, and masons, and carpenters, to build him an house.
А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 And David perceived that the LORD had established him king over Israel, for his kingdom was exalted on high, for his people Israel’s sake.
И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 And David took more wives at Jerusalem: and David begat more sons and daughters.
И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 And these are the names of the children which he had in Jerusalem; Shammua, and Shobab, Nathan, and Solomon;
И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 and Ibhar, and Elishua, and Elpelet;
И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 and Nogah, and Nepheg, and Japhia;
И Нога и Нефег и Јафија
7 and Elishama, and Beeliada, and Eliphelet.
И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 And when the Philistines heard that David was anointed king over all Israel, all the Philistines went up to seek David: and David heard of it, and went out against them.
А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9 Now the Philistines had come and made a raid in the valley of Rephaim.
И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 And David inquired of God, saying, Shall I go up against the Philistines? and wilt thou deliver them into mine hand? And the LORD said unto him, Go up; for I will deliver them into thine hand.
Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11 So they came up to Baal-perazim, and David smote them there; and David said, God hath broken mine enemies by mine hand, like the breach of waters. Therefore they called the name of that place Baal-perazim.
Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 And they left their gods there; and David gave commandment, and they were burned with fire.
И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 And the Philistines yet again made a raid in the valley.
А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 And David inquired again of God; and God said unto him, Thou shalt not go up after them: turn away from them, and come upon them over against the mulberry trees.
И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 And it shall be, when thou hearest the sound of marching in the tops of the mulberry trees, that then thou shalt go out to battle: for God is gone out before thee to smite the host of the Philistines;
И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 And David did as God commanded him: and they smote the host of the Philistines from Gibeon even to Gezer.
И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 And the fame of David went out unto all lands; and the LORD brought the fear of him upon all nations.
И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
