Matthew 13
1 That same day, when Jesus had left the house and was sitting by the sea,
И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2 such great crowds gathered around him, that he got into a boat, and sat in it, while all the people stood on the beach.
И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3 Then he told them many truths in parables. “The sower,” he began, “went out to sow; and,
И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4 as they were sowing, some seed fell along the path, and the birds came and ate it up.
И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5 Some fell on rocky places, where it had not much soil, and, because the soil wasn’t deep, sprang up at once.
А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6 As soon as the sun had risen, it was scorched, and, because their roots were not deep enough, withered away.
И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7 Some, again, fell into the brambles; but the brambles shot up and choked it.
А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8 Some, however, fell on good soil, and yielded a return, sometimes one hundred, sometimes sixty, sometimes thirty fold.
А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9 Let those who have ears hear.”
Ко има уши да чује нека чује.
10 Afterward his disciples came to him, and said, “Why do you speak to them in parables?”
И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11 “To you,” answered Jesus, “the knowledge of the hidden truths of the kingdom of heaven has been imparted, but not to those.
А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12 For, to all who have, more will be given, and they will have abundance; but, from all who have nothing, even what they have will be taken away.
Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13 That is why I speak to them in parables, because, though they have eyes, they do not see, and though they have ears, they do not hear or understand.
Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14 In them is being fulfilled that prophecy of Isaiah which says – ‘You will hear with your ears without ever understanding, and, though you have eyes, you will see without ever perceiving,
И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15 for the mind of this nation has grown dense, and their ears are dull of hearing, their eyes also have they closed; otherwise some day they might perceive with their eyes, and with their ears they might hear, and in their mind they might understand, and might turn – and I might heal them.’
Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16 “But blessed are your eyes, for they see, and your ears, for they hear;
А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17 for I tell you that many prophets and good people have longed for the sight of the things which you are seeing, yet never saw them, and to hear the things which you are hearing, yet never heard them.
Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18 “Listen, then, yourselves to the parable of the sower.
Ви пак чујте причу о сејачу:
19 When anyone hears the message of the kingdom without understanding it, the evil one comes and snatches away what has been sown in their mind. This is the person meant by the seed which was sown along the path.
Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20 By the seed which was sown on rocky places is meant the person who hears the message, and at once accepts it joyfully;
А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21 but, as they have no root, they stand for only a short time; and, when trouble or persecution arises because of the message, they fall away at once.
Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22 By the seed which was sown among the brambles is meant the person who hears the message, but the cares of life and the glamour of wealth completely choke the message, so that it gives no return. (aiōn g165)
А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
23 But by the seed which was sown on the good ground is meant the person who hears the message and understands it, and really yields a return, sometimes one hundred, sometimes sixty, sometimes thirty fold.”
А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24 Another parable which Jesus told them was this – “The kingdom of heaven is compared to a person who sowed good seed in their field.
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25 But, while everyone was asleep, their enemy came and sowed weeds among the wheat, and then went away.
А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26 So, when the blades of corn shot up, and came into ear, the weeds made their appearance also.
А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27 The owner’s servants came to them, and said ‘Was not it good seed that you sowed in your field? Where, then, do the weeds in it come from?’
Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28 ‘An enemy has done this,’ was the owner’s answer. ‘Do you wish us, then,’ they asked, ‘to go and gather them together?’
А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29 ‘No,’ said he, ‘because while you are pulling up the weeds you might uproot the wheat with them.
А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30 Let both grow side by side until harvest; and then I will say to the reapers, Gather the weeds together first, and tie them in bundles for burning; but bring all the wheat into my barn.’”
Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31 Another parable which he told them was this – “The kingdom of heaven is like a mustard seed, which a person took and sowed in his field.
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32 This seed is smaller than all other seeds, but, when it has grown up, it is larger than the herbs and becomes a tree, so that ‘the wild birds come and roost in its branches.’”
Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33 This was another parable which Jesus related – “The kingdom of heaven is like some yeast which a woman took and covered up in three pecks of flour, until the whole had risen.”
Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34 Of all this Jesus spoke to the crowd in parables; indeed to them he used never to speak at all except in parables,
Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35 in fulfillment of these words in the prophet – ‘I will speak to them in parables; I will utter things kept secret since the foundation of the world.’
Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36 Then Jesus left the crowd, and went into the house. Presently his disciples came to him, and said, “Explain to us the parable of the weeds in the field.”
Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37 He answered, “The sower of the good seed is the Son of Man.
А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38 The field is the world. By the good seed is meant the people of the kingdom. The weeds are the wicked,
А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39 and the enemy who sowed them is the devil. The harvest time is the close of the age, and the reapers are angels. (aiōn g165)
А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. (aiōn g165)
40 And, just as the weeds are gathered and burnt, so it will be at the close of the age. (aiōn g165)
Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века. (aiōn g165)
41 The Son of Man will send his angels, and they will gather from his kingdom all that hinders and those who live in sin,
Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42 and will throw them into the blazing furnace, where there will be weeping and grinding of teeth.
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43 Then will the righteous shine, like the sun, in the kingdom of their Father. If you have ears, listen.
Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44 “The kingdom of heaven is like a treasure hidden in a field, which a person found and hid again, and then, in their delight, went and sold everything that they had, and bought that field.
Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45 “Again, the kingdom of heaven is like a merchant in search of choice pearls.
Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46 Finding one of great value, they went and sold everything that they had, and bought it.
Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47 Or again, the kingdom of heaven is like a net which was cast into the sea, and caught fish of all kinds.
Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48 When it was full, they hauled it up on the beach, and sat down and sorted the good fish into baskets, but threw the worthless ones away.
Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49 So will it be at the close of the age. The angels will go out and separate the wicked from the righteous, (aiōn g165)
Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. (aiōn g165)
50 and will throw them into the blazing furnace, where there will be weeping and grinding of teeth.
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51 “Have you understood all this?” Jesus asked. “Yes,” they answered.
Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52 Then he added, “So every teacher of the Law, who has received instruction about the kingdom of heaven, is like a householder who produces from his stores things both new and old.”
А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53 When Jesus had finished these parables, he withdrew from that place.
И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54 Going to his own part of the country, he taught the people in their synagogue in such a manner that they were deeply impressed. “Where did he get this wisdom?” they said, “and the miracles?
И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55 Isn’t he the carpenter’s son? Isn’t his mother called Mary, and his brothers James, and Joseph, and Simon, and Judas?
Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56 And his sisters, too – are not they all living among us? Where, then did he get all this?”
И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57 These things proved a hindrance to their believing in him. But Jesus said, “A prophet is not without honor, except in his own country and in his own house.”
И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58 He did not work many miracles there, because of their want of faith.
И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
