Luke 22
1 The feast of the unleavened bread, known as the Passover, was near.
Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2 The chief priest and the teachers of the Law were looking for an opportunity of destroying Jesus, for they were afraid of the people.
И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3 Now Satan took possession of Judas, who was known as Iscariot, and who belonged to the Twelve;
А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4 and he went and discussed with the chief priests and officers in charge at the Temple the best way of betraying Jesus to them.
И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5 They were glad of this, and agreed to pay him.
И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6 So Judas assented, and looked for an opportunity to betray Jesus to them, in the absence of a crowd.
И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7 When the day of the Festival of the unleavened bread came, on which the Passover lambs had to be killed,
А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8 Jesus sent forward Peter and John, saying to them, “Go and make preparations for our eating the Passover.”
И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9 “Where do you wish us to make preparations?” they asked.
А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10 “Listen,” he answered, “when you have reached the city, a man carrying a pitcher of water will meet you; follow him into whatever house he enters;
А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11 and you will say to the owner of the house ‘The teacher says to you – Where is the room where I am to eat the Passover with my disciples?’
И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12 The man will show you a large upstairs room, set out; there make preparations.”
И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13 So Peter and John went on, and found everything just as Jesus had told them, and they prepared the Passover.
А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14 When the time came, Jesus took his place at the table, and the apostles with him.
И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15 “I have most earnestly wished,” he said, “to eat this Passover with you before I suffer.
И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16 For I tell you that I will not eat it again, until it has had its fulfillment in the kingdom of God.”
Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17 Then, on receiving a cup, after saying the thanksgiving, he said, “Take this and share it among you.
И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18 For I tell you that I will not, after today, drink of the fruit of the vine, until the kingdom of God has come.”
Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19 Then Jesus took some bread, and, after saying the thanksgiving, broke it and gave to them, with the words, “This is my body.
И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21 Yet see! The hand of the man who is betraying me is beside me on the table!
Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22 True, the Son of Man is passing, by the way ordained for him, yet alas for that man by whom he is being betrayed!”
И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23 Then they began questioning one another which of them it could be who was going to do this.
И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24 And a dispute arose among them as to which of them was to be regarded as the greatest.
А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25 Jesus, however, said, “The kings of the Gentiles lord it over them, and their oppressors are styled ‘Benefactors.’
А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26 But with you it must not be so. No, let the greatest among you become like the youngest, and him who leads like him who serves.
Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27 Which is the greater – the master at the table or his servant? Is not it the master at the table? Yet I myself am among you as one who serves.
Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28 You are the men who have stood by me in my trials;
А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29 and, just as my Father has assigned me a kingdom, I assign you places,
И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30 so that you may eat and drink at my table in my kingdom, and be seated on twelve thrones as judges of the twelve tribes of Israel.
Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
31 Simon! Simon! listen. Satan demanded leave to sift you all like wheat,
Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32 but I prayed for you, Simon, that your faith should not fail. And you, when you have returned to me, are to strengthen the others.”
А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33 “Master,” said Peter, “with you I am ready to go both to prison and to death.”
А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34 “I tell you, Peter,” replied Jesus, “the cock will not crow today until you have disowned all knowledge of me three times.”
А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35 Then he said to them all, “When I sent you out as my messengers, without either purse, or bag, or sandals, were you in need of anything?” “No; nothing,” they answered.
И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36 “Now, however,” he said, “he who has a purse must take it and his bag as well; and he who has not must sell his cloak and buy a sword.
А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37 For, I tell you, that passage of scripture must be fulfilled in me, which says – ‘He was counted among the godless’; indeed all that refers to me is finding its fulfillment.”
Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38 “Master,” they exclaimed, “look, here are two swords!” “Enough!” said Jesus.
А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39 Jesus then went out, and made his way as usual to the Mount of Olives, followed by his disciples.
И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40 And, when he reached the spot, he said to them, “Pray that you may not fall into temptation.”
А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41 Then he withdrew about a stone’s throw, and knelt down and began to pray.
И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42 “Father,” he said, “if it is your pleasure, spare me this cup; only, not my will but your be done.”
Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43 Presently there appeared to him an angel from heaven, who strengthened him.
А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44 And, as his anguish became intense, he prayed still more earnestly, while his sweat was like great drops of blood falling on the ground.
И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45 Then he rose from praying, and came to the disciples and found them sleeping for sorrow.
И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46 “Why are you asleep?” he asked them. “Rise and pray so that you don’t fall into temptation.”
И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47 While he was still speaking, a crowd appeared in sight, led by the man called Judas, who was one of the Twelve. Judas approached Jesus, to kiss him;
Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48 at which Jesus said to him, “Judas, is it by a kiss that you betray the Son of Man?”
А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49 But when those who were around Jesus saw what was going to happen, they exclaimed, “Master, should we use our swords?”
А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50 And one of them struck the high priest’s servant and cut off his right ear;
И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51 at which Jesus said, “Let me at least do this”; and, touching his ear, he healed the wound.
А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52 Then, turning to the chief priests and officers in charge at the Temple and the elders, who had come for him, he said, “Have you come out, as if after a robber, with swords and clubs?
А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53 When I was with you day after day in the Temple Courts, you did not lay hands on me; but now your time has come, and the power of darkness.”
Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54 Those who had taken Jesus prisoner took him away into the house of the high priest. Peter followed at a distance.
А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55 But, when they had lit a fire in the centre of the courtyard and had all sat down there, Peter seated himself in the middle of them.
А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56 Presently a maidservant saw him sitting near the blaze of the fire. She looked carefully at him and said, “Why, this man was one of his companions!”
Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57 But Peter denied it. “I do not know him,” he replied.
А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58 A little while afterward someone else – a man – saw him and said, “Why, you are one of them!” “No,” Peter said, “I am not.”
И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59 About an hour later another man declared positively, “This man also was certainly with him. Why, he is a Galilean!”
И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60 But Peter said, “I do not know what you are speaking about.” Instantly, while he was still speaking, a cock crowed.
А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61 And the Master turned and looked at Peter; and Peter remembered the words that the Master had said to him – “Before a cock has crowed today, you will disown me three times”;
И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62 and he went outside and wept bitterly.
И изишавши напоље плака горко.
63 The men who held Jesus kept making sport of him and beating him.
А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64 They blindfolded him and then questioned him. “Now play the prophet,” they said. “Who was it that struck you?”
И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65 And they heaped many other insults on him.
И друге многе хуле говораху на Њ.
66 At daybreak the assembly of the elders of the people met – both the chief priests and the teachers of the Law – and took Jesus before their High Council.
И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67 “If you are the Christ,” they said, “tell us so.” “If I tell you,” replied Jesus, “you will not believe me;
Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68 and, if I question you, you will not answer.
А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69 But from this hour the Son of Man will be seated on the right hand of God Almighty.”
Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70 “Are you, then, the Son of God?” they all asked. “It is true,” answered Jesus, “I am.”
Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71 At this they exclaimed, “Why do we want any more evidence? We have heard it ourselves from his own lips!”
А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
