Psalms 83
1 “A psalm of Asaph.” O God! keep not silence! Hold not thy peace, and be not still, O God!
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 For, lo! thine enemies roar, And they who hate thee lift up their heads.
Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 For they form secret plots against thy people, And consult together against thy chosen ones.
По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 “Come,” say they, “let us blot them out from the number of the nations, That the name of Israel may no more be remembered!”
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 With one consent they consult together, Against thee do they form a league, —
Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 The tents of Edom and the Ishmaelites, Of Moab and the Hagarenes,
Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 Gebal and Ammon and Amalek, The Philistines, with the inhabitants of Tyre.
Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 The Assyrians also are joined with them; They lend their strength to the children of Lot.
И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Do to them as to the Midianites, As to Sisera, as to Jabin at the brook Kison,
Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 Who perished at Endor, And were trampled like dung to the earth.
Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Make their chiefs like Oreb and Zeeb; Yea, all their princes as Zeba and Zalmunna!
Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 Who say, “Let us seize on God's habitations!”
Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 Make them, O my God! like whirling chaff; Like stubble before the wind!
Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 As fire consumeth the forest, And as flame setteth the mountains in a blaze,
Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 So pursue them with thy tempest, And terrify them with thy storm!
Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Cover their faces with shame, That they may seek thy name, O LORD!
Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 Let them be confounded! Yea, let them be put to shame, and perish!
Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 That they may know that thy name alone is Jehovah; That thou art the Most High over all the earth.
И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
