Psalms 79
1 “A psalm of Asaph.” O God! the nations have come into thine inheritance; They have polluted thy holy temple; They have made Jerusalem a heap of ruins!
Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2 They have given the dead bodies of thy servants to be food for the birds of heaven, The flesh of thy holy ones to the wild beasts of the earth!
Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
3 Their blood have they shed like water around Jerusalem, And there was none to bury them!
Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
4 We have become the reproach of our neighbors, —The scorn and derision of those around us.
Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
5 How long, O LORD! wilt thou be angry for ever? How long shall thy jealousy burn like fire?
Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
6 Pour out thy wrath on the nations which acknowledge thee not. And on the kingdoms which call not upon thy name!
Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
7 For they have devoured Jacob, And laid waste his dwelling-place.
Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
8 O remember not against us former iniquities; Let thy tender mercy speedily succor us,
Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
9 For we are brought very low! Help us, O God of our salvation! for the honor of thy name; F or thy name's sake save us, and forgive our iniquities!
Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
10 Why should the nations say, “Where is their God?” May the revenging of the blood of thy servants, which hath been shed, Be manifested among the nations before our eyes!
Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
11 Let the cry of the prisoner come before thee! According to the greatness of thy power preserve those that are appointed to die!
Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
12 And return sevenfold into our neighbors' bosoms The reproach with which they have reproached thee, O Lord!
Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
13 So shall we, thy people, and the flock of thy pasture, Give thanks to thee for ever. And show forth thy praise to all generations.
А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.
