Psalms 73
1 “BOOK III. A psalm of Asaph.” Truly God is good to Israel, —To those who are pure in heart.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 Yet my feet almost gave way; My steps had well nigh slipped:
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 For I was envious of the proud, When I saw the prosperity of the wicked.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 For they have no pains even to their death; Their bodies are in full health.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 They have not the woes of other men, Neither are they smitten like other men.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Therefore pride encircleth their neck as a collar; Violence covereth them as a garment.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 From their bosom issueth their iniquity; The designs of their hearts burst forth.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 They mock, and speak of malicious oppression; Their words are haughty;
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 They stretch forth their mouth to the heavens, And their tongue goeth through the earth;
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Therefore his people walk in their ways, And there drink from full fountains.
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 And they say, “How doth God know? How can there be knowledge with the Most High?”
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Behold these are the ungodly! Yet they are ever prosperous; they heap up riches.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Verily I have cleansed my heart in vain; In vain have I washed my hands in innocence.
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 For every day have I been smitten; Every morn have I been chastened.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 If I should resolve to speak like them, Surely I should be treacherous to the family of thy children.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 So, when I studied to know this, It was painful to my eyes;
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 Until I went into the sanctuaries of God, And considered what was their end.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Behold! thou hast set them on slippery places; Thou castest them down into unseen pits.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 How are they brought to desolation in a moment, And utterly consumed with sudden destruction!
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 As a dream when one awaketh, Thou, O Lord! when thou awakest, wilt make their vain show a derision.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 When my heart was vexed And I was pierced in my reins,
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 Then was I stupid and without understanding; I was like one of the brutes before thee.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Yet am I ever under thy care; By my right hand thou dost hold me up.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 Thou wilt guide me with thy counsel, And at last receive me in glory.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Whom have I in heaven but thee, And whom on earth do I love in comparison with thee?
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 Though my flesh and my heart fail, God is the strength of my heart, and my portion for ever.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 For, lo! they who are far from thee perish; Thou destroyest all who estrange themselves from thee.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 But it is good for me to draw near to God; I put my trust in the Lord Jehovah, That I may declare all thy works.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
