Mark 9
1 And he said to them, Truly do I say to you, There are some of those standing here who will not taste of death, till they have seen that the kingdom of God hath come with power.
И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
2 And after six days Jesus taketh with him Peter and James and John, and leadeth them up into a high mountain apart by themselves; and he was transfigured before them.
И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
3 And his garments became glistening, very white, so as no fuller on earth can whiten.
И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
4 And there appeared to them Elijah with Moses; and they were talking with Jesus.
И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
5 And Peter answering saith to Jesus, Rabbi, it is good for us to be here; and let us make three tents, one for thee, and one for Moses, and one for Elijah.
И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
6 For he knew not what to answer; for they were struck with terror.
Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
7 And there came a cloud overshadowing them; and a voice came out of the cloud, This is my beloved Son; hear him.
И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
8 And suddenly looking round, they no longer saw any one but Jesus alone with themselves.
И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
9 And as they came down from the mountain, he charged them to give no account of what they had seen to any one, till the Son of man should have risen from the dead.
А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10 And they kept these words in mind, questioning one another what rising from the dead might mean.
И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
11 And they asked him, saying, How is it that the Pharisees and scribes say that Elijah must come first?
И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
12 And he said to them, Elijah cometh first, and restoreth all things. And how hath it been written of the Son of man? that he must suffer many things, and be set at nought.
А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
13 But I say to you that Elijah hath come, and they have done to him whatever they would; as it hath been written concerning him.
Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
14 And coming to the disciples, they saw a great multitude about them, and scribes debating with them.
И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15 And immediately the whole multitude on seeing him was struck with awe, and running to him, saluted him.
И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
16 And he asked them, About what are ye debating with them?
И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
17 And one of the multitude answered him, Teacher, I have brought to thee my son, who hath a dumb spirit.
И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18 And wherever it seizeth hold of him, it throweth him down; and he foameth and gnasheth his teeth; and he pineth away. And I spoke to thy disciples to cast it out, and they were not able.
И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19 He answereth and saith to them, O unbelieving generation! How long shall I be with you? How long shall I bear with you? Bring him to me.
А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20 And they brought him to him. And as soon as he saw him, the spirit convulsed him; and he fell on the ground, and wallowed, foaming.
И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21 And he asked his father, How long hath it been thus with him? And he said, From a child;
И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22 and it hath often cast him both into fire, and into water, to destroy him; but if thou art able to do any thing, have compassion on us, and help us.
И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23 Jesus said to him, If thou art able? All things are possible for him that believeth.
А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24 The father of the child immediately cried out and said, I believe; help thou my unbelief.
И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25 And Jesus seeing that the multitude came running together, rebuked the unclean spirit, saying to it, Dumb and deaf spirit, I command thee, come out of him, and enter no more into him.
А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26 And uttering a cry, and convulsing him much, it came out of him. And he became as one dead; so that very many said, He is dead.
И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27 But Jesus, taking hold of his hand, raised him, and he stood up.
А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28 And when he had come into the house, his disciples asked him privately, Why could not we cast it out?
И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29 And he said to them, This kind can go out by nothing, except by prayer.
И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30 And departing thence, they passed through Galilee; and he would not that any one should know it.
И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
31 For he taught his disciples, and said to them, The Son of man is about to be delivered up into the hands of men, and they will put him to death; and when he hath been put to death, after three days he will rise again.
Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
32 But they understood not what he said, and were afraid to ask him.
А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
33 And they came to Capernaum; and having come into the house, he asked them, About what were ye disputing on the road?
И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
34 But they were silent; for on the road they had been disputing with one another, who was greatest.
А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
35 And sitting down, he called the twelve, and saith to them, If any one desire to be first, he will be last of all, and servant of all.
И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
36 And he took a child, and placed him in the midst of them, and taking him in his arms, he said to them,
И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
37 Whoever receiveth one of these children in my name, receiveth me; and whoever receiveth me, receiveth not me, but him that sent me.
Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
38 John said to him, Teacher, we saw one casting out demons in thy name who followeth not us; and we forbade him, because he did not follow us.
Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
39 But Jesus said, Forbid him not. For no one, who shall do a miracle in my name, can readily speak evil of me.
А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
40 For he that is not against us is for us.
Јер ко није против вас с вама је.
41 For whoever shall give you a cup of water to drink in my name, because ye belong to Christ, truly do I say to you, he will not lose his reward.
Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
42 And whoever shall cause one of these little ones that believe to fall away, it would be better for him to have a great millstone hung round his neck, and be cast into the sea.
А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
43 And if thy hand cause thee to fall away, cut it off. It is better for thee to enter into life maimed, than having the two hands to go away into hell, into the fire that is unquenchable. (Geenna g1067)
И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45 And if thy foot is causing thee to fall away, cut it off; it is better for thee to enter into life lame, than having the two feet to be cast into hell. (Geenna g1067)
И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47 And if thine eye is causing thee to fall away, pluck it out; it is better for thee to enter into the kingdom of God with one eye, than having two eyes to be cast into hell, (Geenna g1067)
Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени, (Geenna g1067)
48 where their worm dieth not, and the fire is not quenched.
Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49 For every one will be salted with fire.
Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50 Salt is good; but if the salt have lost its saltness, wherewith will ye season it? Have salt in yourselves, and be at peace with one another.
Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
