Luke 7
1 When he had ended all his discourse in the hearing of the people, he entered Capernaum.
А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
2 And a certain centurion's servant, who was dear to him, was sick, and about to die.
У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
3 And having heard about Jesus, he sent to him elders of the Jews, and besought him to come and save his servant.
А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
4 And they came to Jesus, and besought him earnestly, saying, He is worthy that thou shouldst do this for him;
А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
5 for he loveth our nation, and himself built the synagogue for us.
Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
6 And Jesus went with them. And when he was now not far from the house, the centurion sent friends, saying, Lord, trouble not thyself; for I am not worthy that thou shouldst come under my roof;
А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
7 on which account I did not think myself worthy to come to thee; but command with a word, and let my servant be healed.
Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
8 For even I am a man set under authority, having soldiers under me; and I say to this one, Go, and he goeth; and to another, Come, and he cometh; and to my servant, Do this, and he doeth it.
Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
9 And Jesus hearing this, wondered at him; and turning round said to the multitude that followed him, I say to you, Not even in Israel have I found such faith.
А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
10 And they who were sent, returning to the house, found the servant well.
И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
11 And it came to pass the day after, that he was going to a city called Nain; and many of his disciples were with him, and a great multitude.
И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
12 And as he came near the gate of the city, lo! there was carried out dead an only son of his mother, and she was a widow; and a great multitude from the city was with her.
Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
13 And when the Lord saw her, he was moved with compassion for her, and said to her, Weep not.
И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
14 And he came up, and touched the bier; and they who bore it stood still; and he said, Young man, I say to thee, Rise.
И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
15 And he that was dead sat up and began to speak; and he gave him to his mother.
И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16 And fear seized on all, and they gave glory to God, saying, A great prophet hath risen up among us; and, God hath visited his people.
А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
17 And this report about him went forth in all Judaea, and in all the neighboring country.
И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
18 And the disciples of John told him all these things.
И јавише Јовану ученици његови за све ово.
19 And calling to him two of his disciples, John sent them to the Lord, saying, Art thou he that is to come, or are we to look for another?
И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
20 And the men came to him and said, John the Baptist hath sent us to thee, saying, Art thou he that is to come, or are we to look for another?
Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
21 In that hour he cured many of diseases, and plagues, and evil spirits, and to many who were blind he gave sight.
А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
22 And he answered and said to them, Go and tell John what ye have seen and heard; that the blind receive sight, the lame walk, lepers are cleansed, the deaf hear, the dead are raised, to the poor good tidings are brought;
И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
23 and blessed is he, whoever shall find no occasion of stumbling in me.
И благо ономе који се не саблазни о мене.
24 And when the messengers of John had departed, he began to say to the multitudes concerning John, What have ye gone out into the wilderness to see? the reeds shaken by the wind?
А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
25 But what have ye gone out to see? a man clothed in soft raiment? Lo! they who wear gorgeous apparel, and live luxuriously, are in kings' palaces.
Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26 But what have ye gone out to see? A prophet? Yea, I say to you, and more than a prophet.
Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
27 This is he of whom it is written, “Lo! I send my messenger before thy face, who shall prepare thy way before thee.”
Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
28 I say to you, Among those born of women there is no greater prophet than John; but he that is least in the kingdom of God is greater than he.
Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
29 And all the people when they heard him, and the publicans, acknowledged God as righteous by being baptized with the baptism of John.
И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
30 But the Pharisees and the lawyers rejected the purpose of God toward themselves, not being baptized by him.
А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
31 To what then shall I compare the men of this generation, and what are they like?
А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
32 They are like children sitting in the market-place, and calling one to another, saying, We piped to you, and ye did not dance; we sung a dirge, and ye did not weep.
Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
33 For John the Baptist hath come not eating bread, nor drinking wine; and ye say, He hath a demon.
Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
34 The Son of man hath come eating and drinking; and ye say, Behold, a glutton and a wine-bibber, a friend of publicans and sinners!
Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
35 But wisdom is acknowledged by all her children.
И оправдаше премудрост сва деца њена.
36 And one of the Pharisees asked him to eat with him; and he went into the Pharisee's house, and reclined at the table.
Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
37 And lo! a woman who was in the city, a sinner, learning that he was at table in the Pharisee's house, brought an alabaster-bottle of ointment,
И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
38 and standing behind at his feet, weeping, began to wet his feet with tears, and wiped them with the hair of her head, and kissed his feet, and anointed them with the ointment.
И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
39 And the Pharisee who had invited him, when he saw this, said within himself, This man, if he were a prophet, would know who, and what sort of woman, this is that toucheth him; for she is a sinner.
А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
40 And Jesus answering said to him, Simon, I have somewhat to say to thee. And he saith, Teacher, say on.
И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
41 A certain money-lender had two debtors; one owed five hundred denaries, and the other fifty.
А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42 When they had nothing to pay, he freely remitted the debt of both. Which of them, now, will love him the most?
А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
43 Simon answering said, He, I suppose, to whom he remitted the most. And he said to him, Thou hast judged rightly.
А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
44 And turning to the woman, he said to Simon, Seest thou this woman? I entered thy house, no water didst thou give me for my feet; but she wet my feet with tears, and wiped them with her hair.
И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
45 No kiss didst thou give me; but she, from the time I came in, did not cease to kiss my feet.
Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
46 My head with oil thou didst not anoint; but she anointed my feet with costly ointment.
Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
47 Wherefore, I say to thee, her many sins have been forgiven; for she loved much; but he to whom little is forgiven loveth little.
Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
48 And he said to her, Thy sins have been forgiven.
А њој рече: Опраштају ти се греси.
49 And those who were at table with him began to say within themselves, Who is this that even forgiveth sins?
И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
50 But he said to the woman, Thy faith hath saved thee; go in peace.
А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
