Luke 10
1 After these things, the Lord appointed also seventy others, and sent them two and two before him into every city and place where he himself was about to come.
А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2 And he said to them, The harvest is great, but the laborers are few. Pray therefore the Lord of the harvest to send forth laborers for his harvest.
А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3 Go forth; lo! I send you as lambs into the midst of wolves.
Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4 Carry no purse, no bag, no sandals; salute no one by the way.
Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5 And into whatever house ye enter, first say, Peace be to this house.
У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6 And if a son of peace be there, your peace shall rest upon it; if not, it shall return to you.
И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7 And abide in the same house, eating and drinking such things as they give; for the laborer is worthy of his wages. Do not go from house to house.
А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8 And into whatever city ye enter, and they receive you, eat what is set before you,
И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9 and heal the sick that are therein, and say to them, The kingdom of God hath come near to you.
И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10 But into whatever city ye enter, and they receive you not, go out into its streets and say,
И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11 Even the dust of your city that cleaveth to our feet we wipe off to you; but know this, that the kingdom of God hath come near.
И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12 And I tell you, that it will be more tolerable in that day for Sodom, than for that city.
Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13 Woe to thee, Chorazin! woe to thee, Bethsaida! for if the miracles that were done in you had been done in Tyre and Sidon, they would long ago have repented, sitting in sackcloth and ashes.
Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14 But it will be more tolerable for Tyre and Sidon in the judgment, than for you.
Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15 And thou, Capernaum! shalt thou be exalted to heaven? thou shalt be brought down to the underworld. (Hadēs g86)
И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти. (Hadēs g86)
16 He that hearkeneth to you, hearkeneth to me; and he that rejecteth you, rejecteth me; but he that rejecteth me, rejecteth him that sent me.
Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17 And the seventy returned with joy, saying, Lord, even the demons are subject to us in thy name.
Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18 And he said to them, I saw Satan fall from heaven like lightning.
А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19 Lo! I have given you power to tread on serpents and scorpions, and over all the might of the enemy; and nothing shall by any means hurt you.
Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20 Yet rejoice not in this, that the spirits are subject to you; but rejoice that your names have been written in heaven.
Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21 In that hour he rejoiced in the Holy Spirit, and said, I thank thee, O Father, Lord of heaven and earth, that, though thou didst hide these things from the wise and discerning, thou didst reveal them to babes. Yea, Father, for so it seemed good in thy sight. And turning to the disciples he said,
У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22 All things were delivered to me by my Father; and no one knoweth who the Son is, but the Father; and who the Father is, but the Son, and he to whom it is the will of the Son to reveal him.
И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23 And turning to the disciples, he said privately, Blessed are the eyes which see the things that ye are seeing.
И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24 For I tell you that many prophets and kings desired to see the things which ye are seeing, and saw them not; and to hear the things which ye are hearing, and heard them not.
Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25 And lo! a certain lawyer stood up to try him, saying, Teacher, what shall I do to inherit everlasting life? (aiōnios g166)
И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
26 And he said to him, What is written in the Law? How readest thou?
А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27 And he answering said “Thou shalt love the Lord thy God with all thy heart, and with all thy soul, and with all thy strength, and with all thy mind; and thy neighbor as thyself.”
А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28 And he said to him, Thou hast answered rightly; do this, and thou shalt live.
Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29 But he, wishing to justify himself, said to Jesus, And who is my neighbor?
А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30 Jesus answering said, A certain man was going down from Jerusalem to Jericho, and fell among robbers; who after stripping him of his raiment, and wounding him, departed, leaving him half dead.
А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31 And by chance a certain priest was going down on that road; and when he saw him, he passed by on the other side.
А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32 And in like manner also a Levite, having arrived at the place, came and saw, and passed by on the other side.
А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33 But a certain Samaritan, as he was journeying, came where he was, and when he saw him, had compassion,
А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34 and went to him, and bound up his wounds, pouring on oil and wine, and setting him on his own beast, brought him to an inn, and took care of him.
И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35 And the next day, he took out two denaries and gave them to the host, and said, Take care of him; and whatever thou spendest more, I, when I come back, will repay thee.
И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36 Which of these three, dost thou think, was neighbor to him that fell among the robbers?
Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37 And he said, He that took pity on him. Then said Jesus to him, Go, and do thou likewise.
А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38 And it came to pass, as they journeyed, that he entered into a certain village; and a certain woman, named Martha, received him into her house.
А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39 And she had a sister called Mary, who sat down at the feet of the Lord, and listened to his word.
И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40 But Martha was cumbered about much serving; and she came to him, and said, Lord, dost thou not care that my sister hath left me to serve alone? Tell her therefore to help me.
А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41 But the Lord answering said to her, Martha, Martha, thou art anxious and troubled about many things.
А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42 But one thing is needful. For Mary hath chosen the good part, which shall not be taken away from her.
А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
