Joel 1
1 The word of Jehovah, which came to Joel, the son of Pethuel.
Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.
2 Hear this, ye old men; Give ear, all ye inhabitants of the land! Hath such a thing happened in your days, Or even in the days of your fathers?
Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?
3 Tell ye your children of it, And let your children tell their children, And their children another generation!
Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.
4 That which the gnawing-locust left hath the swarming-locust eaten, And that which the swarming-locust left hath the licking-locust eaten, And that which the licking-locust left hath the consuming-locust eaten.
Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
5 Awake, ye drunkards, and weep! Howl, all ye drinkers of wine, For the new wine, which is snatched from your mouths!
Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.
6 For a nation hath come up on my land, Strong, and not to be numbered; Their teeth are the teeth of the lion; They have the jaw-teeth of the lioness.
Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
7 They have made my vine a desolation, And my fig-tree a broken branch; They have made it quite bare and cast it away; The branches thereof are made white.
Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.
8 Lament ye, like a bride, Clothed in sackcloth for the husband of her youth!
Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.
9 The flour-offering and the drink-offering are cut off from the house of Jehovah; The priests, the servants of Jehovah mourn.
Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.
10 The field is laid waste; The ground mourneth, For the corn is laid waste; The new wine is dried up; The oil languisheth.
Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
11 Lament, O ye husbandmen, Howl, O ye vine-dressers, For the wheat and the barley, For the harvest of the field hath perished!
Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
12 The vine is dried up, And the fig-tree languisheth; The pomegranate, the palm-tree, and the apple-tree, —All the trees of the field, are withered; Yea, joy is withered away from the sons of men.
Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
13 Gird yourselves with sackcloth and mourn, ye priests! Howl, ye ministers of the altar! Come, lie all night in sackcloth, ye ministers of my God, For the flour-offering and the drink-offering are withholden from the house of your God!
Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.
14 Appoint ye a fast, proclaim a solemn assembly! Gather the elders and all the inhabitants of the land Into the house of Jehovah, your God, And cry unto Jehovah!
Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:
15 Alas, alas the day! For the day of Jehovah is near; Even as destruction from the Almighty doth it come.
Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.
16 Is not our food cut off from before our eyes, Yea, joy and gladness from the house of our God?
Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?
17 The seeds are rotten under their clods, The storehouses are laid desolate, the garners are destroyed; For the corn is withered.
Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
18 How do the beasts groan, How do the herds of oxen wander perplexed, Having no pasture! The flocks of sheep also are destroyed.
Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.
19 To thee, O Jehovah, do I call, For a fire hath devoured the pastures of the desert, And a flame hath burned all the trees of the field!
К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
20 The beasts of the field, also, cry unto thee, For the streams of water are dried up, And a fire hath devoured the pastures of the desert!
И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
