Job 33
1 Hear, therefore, my discourse, I pray thee, O Job! And attend unto all my words!
Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2 Behold, I am opening my mouth; My tongue is now speaking in my palate.
Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3 My words shall be in the uprightness of my heart; My lips shall utter knowledge purely.
По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4 The spirit of God made me, And the breath of the Almighty gave me life.
Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5 If thou art able, answer me; Set thyself in array against me; stand up!
Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6 Behold, I, like thee, am a creature of God; I also was formed of clay.
Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7 Behold, my terror cannot dismay thee, Nor can my greatness be heavy upon thee.
Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8 Surely thou hast said in my hearing, I have heard the sound of thy words:
Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9 “I am pure, and without transgression; I am clean, and there is no iniquity in me.
Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10 Behold, He seeketh causes of hostility against me; He regardeth me as his enemy.
Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11 He putteth my feet in the stocks; He watcheth all my paths.”
Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12 Behold, in this thou art not right; I will answer thee; For God is greater than man.
Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13 Why dost thou contend with Him? For he giveth no account of any of his doings.
Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14 For God speaketh once, Yea, twice, when man regardeth it not.
Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15 In a dream, in a vision of the night, When deep sleep falleth upon men, In slumber upon the bed;
У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16 Then openeth he the ears of men, And sealeth up for them admonition;
Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17 That he may turn man from his purpose, And hide pride from man.
Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18 Thus he saveth him from the pit, Yea, his life from perishing by the sword.
Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19 He is chastened also with pain upon his bed, And with a continual agitation of his bones,
И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20 So that his mouth abhorreth bread, And his taste the choicest food;
Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21 His flesh is consumed, that it cannot be seen, And his bones, that were invisible, are naked;
Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22 Yea, his soul draweth near to the pit, And his life to the destroyers.
И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23 But if there be with him a messenger, An interpreter, one of a thousand, Who may show unto man his duty,
Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24 Then will God be gracious to him, and say, “Save him from going down to the pit: I have found a ransom.”
Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25 His flesh shall became fresher than a child's; He shall return to the days of his youth.
И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26 He shall pray to God, and he will be favorable to him, And permit him to see his face with joy, And restore unto man his righteousness.
Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27 He shall sing among men, and say, “I sinned; I acted perversely; Yet hath he not requited me for it:
Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28 He hath delivered me from going down to the pit, And my life beholdeth the light.”
Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29 Lo! all these things doeth God Time after time with man,
Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30 That he may bring him back from the pit, That he may enjoy the light of the living.
Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31 Mark well, O Job! hearken to me! Keep silence, and I will speak.
Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32 Yet if thou hast any thing to say, answer me! Speak! for I desire to pronounce thee innocent.
Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33 But if not, do thou listen to me! Keep silence, and I will teach thee wisdom!
Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
