Job 31
1 I made a covenant with mine eyes; How then could I gaze upon a maid?
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 For what is the portion appointed by God from above, And the inheritance allotted by the Almighty from on high?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Is not destruction for the wicked, And ruin for the workers of iniquity?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Doth He not see my ways, And number all my steps?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 If I have walked with falsehood, And if my foot hath hasted to deceit,
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 Let him weigh me in an even balance; Yea, let God know my integrity!
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 If my steps have turned aside from the way, And my heart gone after mine eyes, Or if any stain hath cleaved to my hand,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 Then I may sow, and another eat; And what I plant, may it be rooted up!
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 If my heart hath been enticed by a woman, Or if I have watched at my neighbor's door,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 Then let my wife grind for another, And let other men lie with her!
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 For this were a heinous crime, Even a transgression to be punished by the judges;
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 Yea, it were a fire that would consume to destruction, And root out all my increase.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 If I have refused justice to my man-servant or maid-servant, When they had a controversy with me,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 Then what shall I do when God riseth up? And when he visiteth, what shall I answer him?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Did not He that made me in the womb make him? Did not one fashion us in the womb?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 If I have refused the poor their desire, And caused the eyes of the widow to fail;
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 If I have eaten my morsel alone, And the fatherless hath not partaken of it;
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 (Nay, from my youth he grew up with me as with a father, And I have helped the widow from my mother's womb; )
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 If I have seen any one perishing for want of clothing, Or any poor man without covering;
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 If his loins have not blessed me, And he hath not been warmed with the fleece of my sheep;
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 If I have shaken my hand against the fatherless, Because I saw my help in the gate, —
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 Then may my shoulder fill from its blade, And my fore-arm be broken from its bone!
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 For destruction from God was a terror to me, And before his majesty I could do nothing.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 If I have made gold my trust, Or said to the fine gold, Thou art my confidence;
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 If I have rejoiced, because my wealth was great, And my hand had found abundance;
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 If I have beheld the sun in his splendor, Or the moon advancing in brightness,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 And my heart hath been secretly enticed, And my mouth hath kissed my hand,
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 This also were a crime to be punished by the judge; For I should have denied the God who is above.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 If I have rejoiced at the destruction of him that hated me, And exulted when evil came upon him;
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 (Nay, I have not suffered my mouth to sin, By asking with curses his life; )
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 If the men of my tent have not exclaimed, “Who is there that hath not been satisfied with his meat?”
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 The stranger did not lodge in the street; I opened my doors to the traveller.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Have I, after the manner of men, hidden my transgression, Concealing my iniquity in my bosom,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 Then let me be confounded before the great multitude! Let the contempt of families cover me with shame! Yea, let me keep silence! let me never appear abroad!
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 O that there were one who would hear me! Behold my signature! let the Almighty answer me. And let mine adversary write down his charge!
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Truly I would wear it upon my shoulder; I would bind it upon me as a crown.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 I would disclose to him all my steps; I would approach him like a prince.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 If my land cry out against me, And its furrows bewail together;
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 If I have eaten of its fruits without payment, And wrung out the life of its owners,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 Let thorns grow up instead of wheat, And noxious weeds instead of barley. The words of Job are ended.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
