Job 13
1 Lo! all this mine eye hath seen; Mine ear hath heard and understood it.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 What ye know, I know also; I am not inferior to you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 But O that I might speak with the Almighty! O that I might reason with God!
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 For ye are forgers of lies; Physicians of no value, all of you!
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 O that ye would altogether hold your peace! This, truly, would be wisdom in you.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hear, I pray you, my arguments; Attend to the pleadings of my lips!
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Will ye speak falsehood for God? Will ye utter deceit for him?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Will ye be partial to his person? Will ye contend earnestly for God?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Will it be well for you, if he search you thoroughly? Can ye deceive him, as one may deceive a man?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 Surely he will rebuke you, If ye secretly have respect to persons.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Doth not his majesty make you afraid, And his dread fall upon you?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your maxims are words of dust; Your fortresses are fortresses of clay.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Hold your peace, and let me speak: And then come upon me what will!
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Why do I take my flesh in my teeth, And put my life in my hand?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Lo! he slayeth me, and I have no hope! Yet will I justify my ways before him.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 This also shall be my deliverance; For no unrighteous man will come before him.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hear attentively my words, And give ear to my declaration!
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Behold, I have now set in order my cause; I know that I am innocent.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Who is he that can contend with me? For then would I hold my peace, and die!
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Only do not unto me two things, Then will I not hide myself from thy presence;
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Let not thy hand be heavy upon me, And let not thy terrors make me afraid:
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Then call upon me, and I will answer; Or I will speak, and answer thou me.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 How many are my iniquities and sins? Make me to know my faults and transgressions.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Wherefore dost thou hide thy face, And account me as thine enemy?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Wilt thou put in fear the driven leaf? Wilt thou pursue the dry stubble?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 For thou writest bitter things against me, And makest me inherit the sins of my youth.
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 Yea, thou puttest my feet in the stocks, And waterest all my paths; Thou hemmest in the soles of my feet.
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 And I, like an abandoned thing, shall waste away; Like a garment which is moth-eaten.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
