1 Kings 13
1 Look, there came a man of God out of Judah by the word of YHWH to Beth El: and Jeroboam was standing by the altar to burn incense.
А гле, човек Божји дође из земље Јудине с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.
2 He cried against the altar by the word of YHWH, and said, "Altar, altar, thus says YHWH: 'Look, a son shall be born to the house of David, Josiah by name. On you he shall sacrifice the priests of the high places who burn incense on you, and they will burn men's bones on you.'"
И повика пут олтара речју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.
3 He gave a sign the same day, saying, "This is the sign which YHWH has spoken: Look, the altar will be split apart, and the ashes that are on it will be poured out."
И учини знак истог дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему.
4 It happened, when the king heard the saying of the man of God, which he cried against the altar in Bethel, that Jeroboam put out his hand from the altar, saying, "Seize him." His hand, which he put out against him, dried up, so that he could not draw it back again to himself.
А кад цар Јеровоам чу речи човека Божијег које викаше олтару ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.
5 The altar also was split apart, and the ashes poured out from the altar, according to the sign which the man of God had given by the word of YHWH.
А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човек Божји речју Господњом.
6 The king answered the man of God, "Now plead for the favor of YHWH your God, and pray for me, that my hand may be restored me again." The man of God entreated YHWH, and the king's hand was restored him again, and became as it was before.
Тада цар рече човеку Божијем: Припадни ка Господу Богу свом, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука, и поста као што је била.
7 The king said to the man of God, "Come home with me, and refresh yourself, and I will give you a reward."
И рече цар човеку Божијем: Ходи са мном кући мојој, и поткрепи се, и даћу ти дар.
8 The man of God said to the king, "Even if you gave me half of your house, I would not go in with you, neither would I eat bread nor drink water in this place;
Али човек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хлеба ни воде пио у овом месту.
9 for so was it commanded me by the word of YHWH, saying, 'You shall eat no bread, nor drink water, neither return by the way that you came.'"
Јер ми је тако заповедио својом речју Господ говорећи: Не једи хлеба ни пиј воде, нити се враћај истим путем којим отидеш.
10 So he went another way, and did not return by the way that he came to Bethel.
И отиде другим путем, а не врати се оним којим беше дошао у Ветиљ.
11 Now there lived an old prophet in Bethel; and one of his sons came and told him all the works that the man of God had done that day in Bethel. And they also told their father the words which he had spoken to the king.
А у Ветиљу живљаше један стари пророк, коме дође син његов и приповеди све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и речи које рече цару; и приповедише синови тог пророка оцу свом.
12 Their father said to them, "Which way did he go?" Now his sons showed him the way the man of God went, who came from Judah.
А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човек Божји који беше дошао из земље Јудине.
13 He said to his sons, "Saddle the donkey for me." So they saddled the donkey for him; and he rode on it.
А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те уседе на њ.
14 He went after the man of God, and found him sitting under an oak. He said to him, "Are you the man of God who came from Judah?" He said, "I am."
И пође за човеком Божјим, и нађе га а он седи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам.
15 Then he said to him, "Come home with me, and eat bread."
А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хлеба.
16 He said, "I may not return with you, nor go in with you; neither will I eat bread nor drink water with you in this place.
Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хлеба ни пити воде с тобом у овом месту.
17 For it was said to me by the word of YHWH, 'You shall eat no bread nor drink water there, nor turn again to go by the way that you came.'"
Јер ми је речено речју Господњом: Не једи хлеба ни пиј воде онде, нити се враћај путем којим отидеш.
18 He said to him, "I also am a prophet as you are; and an angel spoke to me by the word of YHWH, saying, 'Bring him back with you into your house, that he may eat bread and drink water.'" He lied to him.
А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми речју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хлеба и пије воде. Али му слага.
19 So he went back with him, and ate bread in his house, and drank water.
И врати се с њим, те једе хлеба у његовој кући и пи воде.
20 It happened, as they sat at the table, that the word of YHWH came to the prophet who brought him back;
А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио;
21 and he cried to the man of God who came from Judah, saying, "Thus says YHWH, 'Because you have been disobedient to the mouth of YHWH, and have not kept the commandment which YHWH your God commanded you,
И повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој,
22 but came back, and have eaten bread and drunk water in the place of which he said to you, "Eat no bread, and drink no water"; your body shall not come to the tomb of your fathers.'"
Него си се вратио и јео хлеба и пио воде на месту за које ти је рекао: Не једи хлеба ни пиј воде; зато неће твоје тело доћи у гроб твојих отаца.
23 It happened, after he had eaten bread, and after he had drunk, that he saddled the donkey for the prophet whom he had brought back.
И пошто се пророк ког беше вратио наједе хлеба и пошто се напи, осамари му магарца.
24 When he had gone, a lion met him by the way, and killed him. His body was cast in the way, and the donkey stood by it. The lion also stood by the body.
А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тело његово лежаше на путу и магарац стајаше код њега; такође и лав стајаше код тела.
25 Look, men passed by, and saw the body cast in the way, and the lion standing by the body; and they came and told it in the city where the old prophet lived.
И гле, људи пролазећи видеше тело где лежи на путу и лава где стоји код тела, и дошавши јавише у граду у коме живљаше стари пророк.
26 When the prophet who brought him back from the way heard of it, he said, "It is the man of God who was disobedient to the mouth of YHWH. Therefore YHWH has delivered him to the lion, which has mauled him and slain him, according to the word of YHWH, which he spoke to him."
А кад то чу пророк који га беше вратио с пута, рече: Ово је човек Божји, који не послуша речи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по речи Господњој коју му рече.
27 He spoke to his sons, saying, "Saddle the donkey for me." They saddled it.
И рече синовима својим говорећи: Осамарите ми магарца. И осамарише.
28 He went and found his body cast in the way, and the donkey and the lion standing by the body. The lion had not eaten the body, nor mauled the donkey.
И отишавши, нађе тело где лежи на путу, и магарца и лава где стоје код тела: Лав не беше изјео тело ни магарца растргао.
29 The prophet took up the body of the man of God, and laid it on the donkey, and brought it back. And he came to the city of the old prophet to mourn and to bury him.
Тада пророк подиже тело човека Божијег, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.
30 He laid his body in his own grave; and they mourned over him, saying, "Alas, my brother."
И метну тело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: Јаох брате!
31 It happened, after he had buried him, that he spoke to his sons, saying, "When I am dead, then bury me in the tomb in which the man of God is buried. Lay my bones beside his bones.
А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу где је погребен човек Божји, покрај костију његових метните кости моје.
32 For the saying which he proclaimed by the word of YHWH against the altar in Bethel, and against all the houses of the high places which are in the cities of Samaria, will surely happen."
Јер ће се зацело збити шта је огласио по речи Господњој за олтар ветиљски и за све куће висина које су по градовима самаријским.
33 After this thing Jeroboam did not return from his evil way, but again made priests of the high places from among all the people. He consecrated anyone who wanted to be a priest at the high places.
Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са свог злог пута; него опет начини из простог народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.
34 This thing became sin to the house of Jeroboam, even to cut it off, and to destroy it from off the surface of the earth.
И то би на грех дому Јеровоамовом да би се истребио и да би га нестало са земље.
