1 Corinthians 7
1 Now concerning the things about which you wrote: it is good for a man not to touch a woman.
А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
2 But, because of sexual immoralities, let each man have his own wife, and let each woman have her own husband.
Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
3 Let the husband fulfill his marital duty to his wife, and likewise also the wife to her husband.
Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4 The wife does not have authority over her own body, but the husband. Likewise also the husband does not have authority over his own body, but the wife.
Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
5 Do not deprive one another, unless it is by consent for a season, that you may give yourselves to prayer, and may be together again, that Satan does not tempt you because of your lack of self-control.
Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6 But this I say by way of concession, not of commandment.
Али ово говорим по свету а не по заповести;
7 Yet I wish that all people were like me. However each one has his own gift from God, one of this kind, and another of that kind.
Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
8 But I say to the unmarried and to widows, it is good for them if they remain even as I am.
А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9 But if they do not have self-control, let them marry. For it's better to marry than to burn.
Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
10 But to the married I command—not I, but the Lord—that the wife not leave her husband
А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
11 (but if she departs, let her remain unmarried, or else be reconciled to her husband), and that the husband not leave his wife.
(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
12 But to the rest I—not the Lord—say, if any brother has an unbelieving wife, and she is content to live with him, let him not leave her.
А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13 The woman who has an unbelieving husband, and he is content to live with her, let her not leave her husband.
И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14 For the unbelieving husband is sanctified in the wife, and the unbelieving wife is sanctified by the brother. Otherwise your children would be unclean, but now they are holy.
Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
15 Yet if the unbeliever departs, let there be separation. The brother or the sister is not under bondage in such cases, but God has called you to peace.
Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
16 For how do you know, wife, whether you will save your husband? Or how do you know, husband, whether you will save your wife?
Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
17 Only, as the Lord has assigned to each one, as God has called each, so let him walk. So I command in all the churches.
Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
18 Was anyone called having been circumcised? Let him not become uncircumcised. Has anyone been called in uncircumcision? Let him not be circumcised.
Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
19 Circumcision is nothing, and uncircumcision is nothing, but the keeping of the commandments of God.
Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
20 Let each person stay in that calling in which he was called.
Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
21 Were you called being a slave? Do not let that bother you, but if you get an opportunity to become free, use it.
Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
22 For he who was called in the Lord being a slave is the Lord's free person. Likewise he who was called being free is Christ's slave.
Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
23 You were bought with a price. Do not become slaves of people.
Купљени сте скупо, не будите робови људима.
24 Brothers, let each one, in whatever condition he was called, stay in that condition with God.
Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
25 Now concerning virgins, I have no commandment from the Lord, but I give my judgment as one who has obtained mercy from the Lord to be trustworthy.
А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
26 I think that it is good therefore, because of the distress that is on us, that it is good for a person to remain as he is.
Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
27 Are you bound to a wife? Do not seek to be freed. Are you free from a wife? Do not seek a wife.
Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
28 But if you marry, you have not sinned. If a virgin marries, she has not sinned. Yet such will have oppression in the flesh, and I want to spare you.
А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
29 But I say this, brothers: the time is short, that from now on, those who have wives should be as though they had none;
А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
30 and those who weep, as though they did not weep; and those who rejoice, as though they did not rejoice; and those who buy, as though they did not possess;
И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
31 and those who use the world, as not using it to the fullest. For the form of this world is passing away.
И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
32 But I desire to have you to be free from cares. He who is unmarried is concerned for the things of the Lord, how he may please the Lord;
А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33 but he who is married is concerned about the things of the world, how he may please his wife,
А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
34 and is divided. And the woman that is unmarried, or a virgin, is concerned about the things of the Lord, so that she may be holy both in body and in spirit. But the one that is married is concerned about the things of the world, how she may please her husband.
Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35 This I say for your own profit; not that I may ensnare you, but for that which is appropriate, and that you may attend to the Lord without distraction.
А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
36 But if anyone thinks that he is behaving inappropriately toward his virgin, if she is past the flower of her age, and if need so requires, let him do what he desires. He does not sin. Let them marry.
Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
37 But he who stands steadfast in his heart, having no necessity, but has power over his own heart, to keep his own virgin, does well.
А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
38 So then both he who gives his own virgin in marriage does well, and he who does not give her in marriage does better.
Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39 A wife is bound to her husband as long as he lives; but if the husband is dead, she is free to be married to whomever she desires, only in the Lord.
Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40 But she is happier if she stays as she is, in my judgment, and I think that I also have God's Spirit.
Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
