Psalms 104
1 Bless the LORD, my soul. The LORD, my God, you are very great. You are clothed with splendor and majesty.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 He covers himself with light as with a garment. He stretches out the heavens like a curtain.
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 He lays the beams of his chambers in the waters. He makes the clouds his chariot. He walks on the wings of the wind.
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 He makes his angels winds, and his servants flames of fire.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 He laid the foundations of the earth, that it should not be moved forever and ever.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 You covered it with the deep as with a cloak. The waters stood above the mountains.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 At your rebuke they fled. At the voice of your thunder they hurried away.
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 The mountains rose, the valleys sank down, to the place which you had assigned to them.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 You have set a boundary that they may not pass over; that they do not turn again to cover the earth.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 He sends forth springs into the valleys. They run among the mountains.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 They give drink to every animal of the field. The wild donkeys quench their thirst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 The birds of the sky nest by them; among the branches they give forth a sound.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 He waters the mountains from his chambers. The earth is filled with the fruit of your works.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 He causes the grass to grow for the livestock, and plants for man to cultivate, that he may bring forth food out of the earth:
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 wine that makes glad the heart of man, oil to make his face to shine, and bread that strengthens man's heart.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 The LORD's trees are well watered, the cedars of Lebanon, which he has planted;
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 where the birds make their nests. The stork makes its home in the fir trees.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 The high mountains are for the wild goats. The rocks are a refuge for the rock badgers.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 He appointed the moon for seasons. The sun knows when to set.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 You make darkness, and it is night, in which all the animals of the forest prowl.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 The young lions roar after their prey, and seek their food from God.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 The sun rises, and they steal away, and lie down in their dens.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Man goes forth to his work, to his labor until the evening.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 LORD, how many are your works. In wisdom have you made them all. The earth is full of your riches.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 There is the sea, great and wide, in which are innumerable living things, both small and large animals.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 There the ships go, and leviathan, whom you formed to play there.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 All of them look to you to give them their food at the proper time.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 You give to them; they gather. You open your hand; they are satisfied with good.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 You hide your face: they are troubled; you take away their breath: they die, and return to the dust.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 You send forth your Spirit: they are created. You renew the face of the ground.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Let the glory of the LORD endure forever. Let the LORD rejoice in his works.
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 He looks at the earth, and it trembles. He touches the mountains, and they smoke.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 I will sing to the LORD all my life. I will sing praise to my God as long as I exist.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Let your meditation be sweet to him. I will rejoice in the LORD.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Let sinners be consumed out of the earth. Let the wicked be no more. Bless the LORD, my soul. Praise the LORD.
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
