Proverbs 5
1 My son, pay attention to my wisdom. Turn your ear to my understanding:
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 that you may maintain discretion, that your lips may preserve knowledge.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 For the lips of an adulteress drip honey. Her mouth is smoother than oil,
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 But in the end she is as bitter as wormwood, and as sharp as a two-edged sword.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 She gives no thought to the way of life. Her ways are crooked, and she doesn't know it.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Now therefore, son, listen to me. Do not depart from the words of my mouth.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Remove your way far from her. Do not come near the door of her house,
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 lest you give your honor to others, and your years to the merciless;
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 lest strangers feast on your wealth, and your labors enrich another man's house.
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 You will groan at your latter end, when your flesh and your body are consumed,
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 and say, "How I have hated instruction, and my heart despised reproof;
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 neither have I obeyed the voice of my teachers, nor turned my ear to those who instructed me.
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 I have come to the brink of utter ruin, in the midst of the gathered assembly."
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Drink water out of your own cistern, running water out of your own well.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Should your springs overflow in the streets, streams of water in the public squares?
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Let them be for yourself alone, not for strangers with you.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Let your spring be blessed. Rejoice in the wife of your youth.
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 A loving doe and a graceful deer—let her breasts satisfy you at all times. Be captivated always with her love.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 For why should you, my son, be captivated with an adulteress? Why embrace the bosom of another?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 For the ways of man are before the eyes of the LORD. He examines all his paths.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 The evil deeds of the wicked ensnare him. The cords of his sin hold him firmly.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 He will die for lack of instruction. In the greatness of his folly, he will go astray.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
