1 Samuel 16
1 The LORD said to Samuel, "How long will you mourn for Saul, since I have rejected him from being king over Israel? Fill your horn with oil, and go. I will send you to Jesse the Bethlehemite; for I have provided a king for myself among his sons."
А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара.
2 Samuel said, "How can I go? If Saul hears it, he will kill me." The LORD said, "Take a heifer with you, and say, I have come to sacrifice to the LORD.
А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу.
3 Call Jesse to the sacrifice, and I will show you what you shall do. You shall anoint to me him whom I name to you."
И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем.
4 And Samuel did what the LORD said, and came to Bethlehem. And the elders of the city came to meet him trembling. And they said, "Is your visit peaceful, seer?"
И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро?
5 And he said, "Peaceful; I have come to sacrifice to the LORD. Sanctify yourselves and come with me to the sacrifice." He sanctified Jesse and his sons, and called them to the sacrifice.
А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.
6 It happened, when they had come, that he looked at Eliab, and said, "Surely the LORD's anointed is before him."
И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов.
7 But the LORD said to Samuel, "Do not look at his appearance or at the height of his stature, because I have rejected him. For humans do not see as God sees, for humans look at the outward appearance, but God looks at the heart."
Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.
8 Then Jesse called Abinadab, and made him pass before Samuel. He said, "Neither has the LORD chosen this one."
И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.
9 Then Jesse made Shimeah to pass by. He said, "Neither has the LORD chosen this one."
Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.
10 And Jesse made seven of his sons pass before Samuel. But Samuel said, "The LORD has not chosen these."
Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих.
11 Then Samuel said to Jesse, "Are all your children here?" And he said, "There remains yet the youngest. Look, he is tending the sheep." And Samuel said to Jesse, "Send and get him, for we will not sit down until he comes here."
Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође.
12 So he sent and brought him in. And he was reddish brown, and had beautiful eyes, and was handsome. And the LORD said, "Arise, anoint him, for he is the one."
И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то.
13 Then Samuel took the horn of oil, and anointed him in the midst of his brothers: and the Spirit of the LORD came mightily on David from that day forward. So Samuel rose up, and went to Ramah.
Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.
14 Now the Spirit of the LORD departed from Saul, and a harmful spirit from the LORD tormented him.
А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.
15 Saul's servants said to him, "See now, a harmful spirit from God is tormenting you.
И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији.
16 Let our lord now command your servants who are before you, to seek out a man who is a skillful player on the harp. It shall happen, when the harmful spirit is on you, that he shall play with his hand, and you shall be well, and it will give you relief."
Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.
17 Saul said to his servants, "Provide me now a man who can play well, and bring him to me."
И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.
18 Then one of the young men answered, and said, "Look, I have seen a son of Jesse the Bethlehemite, who is skillful in playing, and a mighty man of valor, and a warrior, and articulate in speech, and a handsome man; and the LORD is with him."
А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим.
19 Therefore Saul sent messengers to Jesse, and said, "Send me David your son, who is with the sheep."
И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца.
20 And Jesse took a donkey and loaded it with an omer of bread, and a skin of wine, and a young goat, and sent them by David his son to Saul.
А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом.
21 David came to Saul, and stood before him. He loved him greatly; and he became his armor bearer.
И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје.
22 Saul sent to Jesse, saying, "Please let David stand before me; for he has found favor in my sight."
Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.
23 It happened, when the spirit from God was on Saul, that David took the harp, and played with his hand: so Saul was refreshed, and was well, and the harmful spirit departed from him.
И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, те би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега.
