< 1 Corinthians 15 >

1 Now I declare to you, brothers, the Good News which I preached to you, which also you received, in which you also stand,
Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
2 by which also you are saved, if you hold firmly the word which I preached to you—unless you believed in vain.
Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
3 For I delivered to you first of all that which I also received: that Christ died for our sins according to the Scriptures,
Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
4 that he was buried, that he was raised on the third day according to the Scriptures,
И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
5 and that he appeared to Cephas, then to the twelve.
И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
6 After that he appeared to over five hundred brothers at once, most of whom remain until now, but some have also fallen asleep.
А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
7 After that he appeared to James, then to all the apostles,
А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
8 and last of all, as to the child born at the wrong time, he appeared to me also.
А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
9 For I am the least of the apostles, who is not worthy to be called an apostle, because I persecuted the church of God.
Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
10 But by the grace of God I am what I am. His grace which was bestowed on me was not futile, but I worked more than all of them; yet not I, but the grace of God which was with me.
Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
11 Whether then was I or they, this is what we preach, and this is what you believed.
Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
12 Now if Christ is preached, that he has been raised from the dead, how do some among you say that there is no resurrection of the dead?
А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
13 But if there is no resurrection of the dead, neither has Christ been raised.
И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
14 If Christ has not been raised, then our preaching is in vain, and your faith also is in vain.
А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15 Yes, we are found false witnesses of God, because we testified about God that he raised up Christ, whom he did not raise up, if it is so that the dead are not raised.
А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
16 For if the dead are not raised, neither has Christ been raised.
Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17 If Christ has not been raised, your faith is vain; you are still in your sins.
А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
18 Then they also who are fallen asleep in Christ have perished.
Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
19 If we have only hoped in Christ in this life, we are of all people most to be pitied.
И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
20 But now Christ has been raised from the dead, the first fruits of those who are asleep.
Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
21 For since death came by man, the resurrection of the dead also came by man.
Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22 For as in Adam all die, so also in Christ all will be made alive.
Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
23 But each in his own order: Christ the first fruits, then those who are Christ's, at his coming.
Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
24 Then the end comes, when he will deliver up the Kingdom to God, even the Father; when he will have abolished all rule and all authority and power.
Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25 For he must reign until he has put all his enemies under his feet.
Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
26 The last enemy that will be abolished is death.
А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
27 For, "He put all things under his feet." But when he says "all things" are put under, it is evident that the one who put all things under is the exception.
Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
28 When all things have been subjected to him, then the Son will also himself be subjected to him who subjected all things to him, that God may be all in all.
А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
29 Or else what will they do who are baptized for the dead? If the dead are not raised at all, why then are they baptized for them?
Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
30 Why do we also stand in jeopardy every hour?
И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
31 I affirm, brothers, by the boasting in you which I have in Christ Jesus our Lord, I die daily.
Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32 If I fought with animals at Ephesus for human purposes, what does it profit me? If the dead are not raised, then "let us eat and drink, for tomorrow we die."
Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
33 Do not be deceived. "Bad company corrupts good morals."
Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
34 Become sober-minded, and do not sin, for some are ignorant about God. I say this to your shame.
Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
35 But someone will say, "How are the dead raised?" and, "With what kind of body do they come?"
Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
36 You foolish one, that which you yourself sow is not made alive unless it dies.
Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
37 That which you sow, you do not sow the body that will be, but a bare grain, maybe of wheat, or of some other kind.
И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
38 But God gives it a body even as it pleased him, and to each seed a body of its own.
А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
39 All flesh is not the same flesh, but there is one flesh of humans, another flesh of animals, another of fish, and another of birds.
Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
40 There are also celestial bodies, and terrestrial bodies; but the glory of the celestial differs from that of the terrestrial.
И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
41 There is one glory of the sun, another glory of the moon, and another glory of the stars; for one star differs from another star in glory.
Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
42 So also is the resurrection of the dead. It is sown in corruption; it is raised in incorruption.
Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43 It is sown in dishonor; it is raised in glory. It is sown in weakness; it is raised in power.
Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
44 It is sown a natural body; it is raised a spiritual body. There is a natural body and there is also a spiritual body.
Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
45 So also it is written, "The first man, Adam, became a living soul." The last Adam became a life-giving spirit.
Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
46 However that which is spiritual is not first, but that which is natural, then that which is spiritual.
Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
47 The first man is of the earth, made of dust. The second man is from heaven.
Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
48 As is the one made of dust, such are those who are also made of dust; and as is the heavenly, such are they also that are heavenly.
Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
49 As we have borne the image of those made of dust, let us also bear the image of the heavenly.
И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
50 Now I say this, brothers, that flesh and blood cannot inherit the Kingdom of God; neither does corruption inherit incorruption.
А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
51 Look, I tell you a mystery. We will not all sleep, but we will all be changed,
Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
52 in a moment, in the twinkling of an eye, at the last trumpet. For the trumpet will sound, and the dead will be raised incorruptible, and we will be changed.
Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53 For this corruptible must put on incorruption, and this mortal must put on immortality.
Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54 But when this corruptible will have put on incorruption, and this mortal will have put on immortality, then what is written will happen: "Death is swallowed up in victory."
А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
55 "Death, where is your victory? Death, where is your sting?" (Hadēs g86)
Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа? (Hadēs g86)
56 The sting of death is sin, and the power of sin is the law.
А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
57 But thanks be to God, who gives us the victory through our Lord Jesus Christ.
А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
58 Therefore, my beloved brothers, be steadfast, immovable, always abounding in the Lord's work, because you know that your labor is not in vain in the Lord.
Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.

< 1 Corinthians 15 >