Psalms 90
1 [A Prayer by Moses, the man of God.] LORD, you have been our dwelling place for all generations.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Before the mountains were brought forth, before you had formed the earth and the world, even from everlasting to everlasting, you are God.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 You turn man to destruction, saying, "Return, you descendants of Adam."
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 For a thousand years in your sight are just like yesterday when it is past, like a watch in the night.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 You sweep them away as they sleep. In the morning they sprout like new grass.
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 In the morning it sprouts and springs up. By evening, it is withered and dry.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 For we are consumed in your anger. We are troubled in your wrath.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 You have set our iniquities before you, our secret sins in the light of your presence.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 For all our days have passed away in your wrath. We bring our years to an end as a sigh.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 The days of our years are seventy, or even by reason of strength eighty years; yet their pride is but labor and sorrow, for it passes quickly, and we fly away.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Who knows the power of your anger, your wrath according to the fear that is due to you?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 So teach us to number our days, that we may gain a heart of wisdom.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Relent, LORD. How long? Have compassion on your servants.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Satisfy us in the morning with your loving kindness, that we may rejoice and be glad all our days.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Make us glad for as many days as you have afflicted us, for as many years as we have seen evil.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Let your work appear to your servants; your glory to their children.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Let the favor of the LORD our God be on us; establish the work of our hands for us; yes, establish the work of our hands.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
