Psalms 10
1 Why do you stand far off, LORD? Why do you hide yourself in times of trouble?
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 In arrogance, the wicked hunt down the weak. They are caught in the schemes that they devise.
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 For the wicked boasts of his heart's cravings, and he blesses the greedy, scorning the LORD.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 The wicked in his proud countenance does not seek. All his thoughts are "There is no God."
Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 His ways are firm at all times. Your judgments are turned aside. As for all his adversaries, he sneers at them.
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 He says in his heart, "I shall not be shaken. From generation to generation I shall not experience calamity."
У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 His mouth is full of cursing and bitterness and oppression. Under his tongue is mischief and iniquity.
Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 He lies in wait near the villages. From ambushes, he murders the innocent. His eyes are secretly set against the helpless.
Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 He lurks in secret as a lion in his ambush. He lies in wait to catch the helpless. He catches the helpless, when he draws him in his net.
Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 The helpless are crushed. They collapse. They fall under his strength.
Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 He says in his heart, "God has forgotten. He hides his face. He will never see it."
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 Arise, LORD. God, lift up your hand. Do not forget the helpless.
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Why does the wicked person condemn God, and say in his heart, "You will not seek (an accounting)."
Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 But you do see trouble and grief. You consider it to take it into your hand. You help the victim and the fatherless.
Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Break the arm of the wicked. As for the evil man, seek out his wickedness until you find none.
Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 The LORD is King forever and ever. The nations have perished from his land.
Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 LORD, you have heard the desire of the humble. You will prepare their heart. You will cause your ear to hear,
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 to judge the fatherless and the oppressed, that man who is of the earth may terrify no more.
Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
