Genesis 41
1 Now it happened at the end of two full years that Pharaoh had a dream, and look, he was standing by the Nile.
А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
2 And look, there came up out of the Nile seven cows, sleek and fat, and they grazed among the reeds.
И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
3 And look, seven other cows came up after them out of the Nile, miserable-looking and thin, and stood by the other cows at the edge of the Nile.
И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
4 The miserable-looking and thin cows ate up the seven sleek and fat cows. Then Pharaoh woke up.
И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
5 And he slept and dreamed a second time. And look, seven heads of grain came up on one stalk, healthy and good.
Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
6 Then look, seven heads of grain, thin and blasted with the east wind, sprouted up after them.
А иза њих исклија седам класова малих и штурих;
7 The thin heads swallowed up the seven healthy and full heads. Then Pharaoh woke up, and look, it was a dream.
Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
8 It happened in the morning that his mind was troubled, so he summoned all of Egypt's magicians and wise men. And Pharaoh told them his dreams, but there was no one who could interpret them to Pharaoh.
И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
9 Then the chief cupbearer spoke to Pharaoh, saying, "I remember my faults today.
Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
10 Pharaoh was angry with his servants and put me in prison in the house of the captain of the guard, me and the chief baker.
Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
11 We had a dream on the same night, he and I, each having a dream with its own meaning.
Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
12 Now a young Hebrew was there with us, a servant of the captain of the guards, and we told him, and he interpreted our dreams to us, to each man he interpreted according to his own dream.
А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
13 And it happened just the way he interpreted them to us, so it was: I was restored to my office, and he was hanged."
И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
14 Then Pharaoh summoned Joseph, and they brought him quickly out of the pit. And he shaved himself, changed his clothes, and came in to Pharaoh.
Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
15 And Pharaoh said to Joseph, "I had a dream, but there is no one who can interpret it. I have heard it said about you that when you hear a dream you can interpret it."
А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
16 And Joseph answered Pharaoh, saying, "Apart from God, the welfare of Pharaoh will receive no answer. "
А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
17 Then Pharaoh said to Joseph, "In my dream, look, I stood on the edge of the Nile.
И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
18 And look, there came up out of the river seven cows, fat and sleek, and they grazed among the reeds.
И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
19 And look, seven other cows came up after them, scrawny and very miserable-looking and thin. I had never seen such bad-looking cows in all the land of Egypt.
И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
20 The thin and miserable-looking cows ate up the first seven fat cows.
И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
21 But when they had eaten them up, no one would have known that they had eaten them, for they were still as miserable-looking as at the beginning. Then I woke up.
И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
22 And I fell asleep, and I saw in my dream, and look, seven heads of grain growing on one stalk, full and good.
Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
23 And look, seven heads of grain, withered, thin, and blasted with the east wind, sprouted up after them.
А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
24 And the seven thin heads of grain swallowed up the seven good heads of grain. And I told it to the magicians, but no one could tell me its meaning."
И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
25 Then Joseph said to Pharaoh, "The dreams of Pharaoh are one. God has told Pharaoh what he is about to do.
А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
26 The seven good cows represent seven years, and the seven good heads of grain represent seven years. The dreams are the same.
Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
27 And the seven thin and miserable-looking cows that came up after them represent seven years, and also the seven empty heads of grain blasted with the east wind. They are seven years of famine.
А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
28 It is just as I said to Pharaoh: God has shown Pharaoh what he is about to do.
То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
29 Look, seven years of great abundance will come throughout all the land of Egypt.
Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
30 But after them seven years of famine will come, and all the abundance will be forgotten in the land of Egypt. The famine will devastate the land,
А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
31 and the abundance will not be remembered in the land because of the famine that follows it, for it will be very severe.
Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
32 Now the dream was repeated to Pharaoh twice because the matter has been fixed by God, and God will carry it out soon.
А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
33 Now therefore Pharaoh should look for a discerning and wise man, and give him authority over the land of Egypt.
Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
34 Pharaoh should do this, and should appoint overseers over the land, and they should take a fifth of all the produce of the land of Egypt during the seven years of abundance.
И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
35 They should gather all the food during these good years that are coming and store the grain under the authority of Pharaoh for food in the cities, and they should preserve it.
Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
36 That food will be a reserve for the land during the seven years of famine that will come on the land of Egypt, so that the land will survive the famine."
Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
37 The proposal was good in the eyes of Pharaoh, and in the eyes of all his servants.
И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
38 Pharaoh said to his servants, "Can we find such a one as this, a man in whom is the Ruach of God?"
И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
39 So Pharaoh said to Joseph, "Because God has shown you all of this, there is no one as discerning and wise as you.
Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
40 You will be in charge of my house, and according to your word will all my people be ruled. Only with regard to the throne will I be greater than you."
Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
41 Pharaoh said to Joseph, "Look, I have put you in charge over all the land of Egypt."
И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
42 Then Pharaoh took off his signet ring from his hand and put it on Joseph's hand, and clothed him in robes of fine linen, and put a gold chain around his neck.
И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
43 And he had him ride in the second chariot which he had, and they called out before him, "Bow the knee. " So he put him in charge over the entire land of Egypt.
И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
44 Then Pharaoh said to Joseph, "I am Pharaoh, but without your permission no one will do anything or go anywhere in all the land of Egypt."
И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
45 Pharaoh called Joseph's name Zaphenath-Paneah. And he gave him Asenath the daughter of Potiphera, priest of On, as a wife. So Joseph went out through the land of Egypt.
И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
46 Joseph was thirty years old when he began to serve Pharaoh king of Egypt. Joseph left the presence of Pharaoh and went throughout all the land of Egypt.
А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
47 During the seven years of abundance the land produced large harvests.
И за седам родних година роди земља свашта изобила.
48 And he collected all the food during the seven years when there was abundance in the land of Egypt, and put the food in the cities. He placed in every city the food from the fields surrounding it.
И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
49 Joseph stored up grain in great abundance, like the sand of the sea, until he stopped measuring it, because it could not be measured.
Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
50 To Joseph were born two sons before the year of famine came, whom Asenath, the daughter of Potiphera priest of On, bore to him.
И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
51 Joseph called the name of the firstborn Manasseh: "For God has made me forget all my trouble and all my father's household."
И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
52 And the name of the second he called Ephraim: "For God has made me fruitful in the land of my suffering."
А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
53 And the seven years of abundance that occurred in the land of Egypt came to an end.
Али прође седам година родних у земљи мисирској;
54 Then the seven years of famine began to come, just as Joseph had said. There was famine in all lands, but in all the land of Egypt there was food.
И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
55 When all the land of Egypt experienced the famine, the people cried to Pharaoh for food. Then Pharaoh said to all Egypt, "Go to Joseph. Whatever he says to you, do."
Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
56 So the famine was over all the surface of the land. Then Joseph opened all the storehouses of grain and sold to the Egyptians. And the famine was severe in the land of Egypt.
И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
57 And all the countries came to Egypt to Joseph to buy grain, because the famine was severe in all the earth.
И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
