1 Chronicles 14
1 Hiram king of Tyre sent messengers to David, and cedar trees, and craftsmen of a wall, and craftsmen of wood, to build him a palace.
А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 And David knew that the LORD had established him king over Israel; for his kingdom was exalted on high, for his people Israel's sake.
И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 David took more wives at Jerusalem; and David became the father of more sons and daughters.
И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 These are the names of the children whom he had in Jerusalem: Shammua, and Shobab, Nathan, and Solomon,
И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 and Ibhar, and Elishua, and Eliphelet,
И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 and Nogah, and Nepheg, and Japhia,
И Нога и Нефег и Јафија
7 and Elishama, and Baaliada, and Eliphelet.
И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 When the Philistines heard that David was anointed king over all Israel, all the Philistines went up to seek David: and David heard of it, and went out against them.
А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9 Now the Philistines had come and made a raid in the Valley of Rephaim.
И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 David inquired of God, saying, "Shall I go up against the Philistines? Will you deliver them into my hand?" The LORD said to him, "Go up; for I will deliver them into your hand."
Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11 So they came up to Baal Perazim, and David struck them there; and David said, God has broken through my enemies by my hand, like a breakthrough of waters. Therefore they called the name of that place Baal Perazim.
Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 They left their gods there; and David gave commandment, and they were burned with fire.
И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 The Philistines yet again made a raid in the valley.
А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 And David inquired again of God; and God said to him, "You shall not go up after them. Turn away from them, and come at them opposite the poplar trees.
И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 And it shall be, when you hear the sound of marching in the tops of the poplar trees, that then you shall go out to battle; for God has gone out before you to strike the army of the Philistines."
И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 David did as God commanded him, and he struck the army of the Philistines from Gibeon even to Gezer.
И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 The fame of David went out into all lands; and the LORD brought the fear of him on all nations.
И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
