Mark 11
1 When they drew near to Jerusalem, to Bethphage and Bethany, at the Mount of Olives, he sent two of his disciples,
И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих
2 and said to them, "Go your way into the village that is opposite you. Immediately as you enter into it, you will find a young donkey tied, on which no one has yet sat. Untie him, and bring him.
И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
3 If anyone asks you, 'Why are you doing this?' say, 'Because the Lord needs it,' and he will send it back here at once."
И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
4 They went away, and found a colt tied at the door outside in the open street, and they untied him.
А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
5 Some of those who stood there asked them, "What are you doing, untying the young donkey?"
И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
6 They said to them just as Jesus had said, and they let them go.
А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
7 They brought the young donkey to Jesus, and threw their garments on it, and Jesus sat on it.
И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
8 Many spread their garments on the way, and others spread branches which they had cut from the fields.
А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
9 Those who went in front, and those who followed, shouted, "Hosanna. Blessed is he who comes in the name of the Lord.
А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
10 Blessed is the kingdom of our father David. Hosanna in the highest."
Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
11 And he entered into the temple in Jerusalem. When he had looked around at everything, it being now evening, he went out to Bethany with the twelve.
И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
12 The next day, when they had come out from Bethany, he was hungry.
И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
13 Seeing a fig tree afar off having leaves, he came to see if perhaps he might find anything on it. When he came to it, he found nothing but leaves, for it was not the season for figs.
И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
14 Jesus told it, "May no one ever eat fruit from you again." and his disciples heard it. (aiōn g165)
И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови. (aiōn g165)
15 They came to Jerusalem, and he entered into the temple, and began to throw out those who sold and those who bought in the temple, and overthrew the tables of the money changers, and the seats of those who sold the doves.
И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
16 He would not allow anyone to carry a container through the temple.
И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
17 He taught, saying to them, "Is it not written, 'My house will be called a house of prayer for all the nations?' But you have made it a den of robbers."
И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
18 The chief priests and the scribes heard it, and sought how they might destroy him. For they feared him, because all the crowd was astonished at his teaching.
И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
19 When evening came, they went out of the city.
И кад би увече изађе напоље из града.
20 As they passed by in the morning, they saw the fig tree withered away from the roots.
И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
21 Peter, remembering, said to him, "Teacher, look. The fig tree which you cursed has withered away."
И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
22 Jesus answered them, "Have faith in God.
И одговарајући Исус рече им:
23 Truly I tell you, whoever may tell this mountain, 'Be taken up and cast into the sea,' and does not doubt in his heart, but believes that what he says will happen, it will be done for him.
Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
24 Therefore I tell you, whatever you ask for in prayer, believe that you have received it, and it will be yours.
Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
25 Whenever you stand praying, forgive, if you have anything against anyone; so that your Father, who is in heaven, may also forgive you your wrongdoing.
И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
26 But if you do not forgive, neither will your Father in heaven forgive your wrongdoing."
Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
27 They came again to Jerusalem, and as he was walking in the temple, the chief priests, and the scribes, and the elders came to him,
И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
28 and they began saying to him, "By what authority do you do these things? And who gave you this authority to do these things?"
И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
29 Jesus said to them, "I will also ask you one question. Answer me, and I will tell you by what authority I do these things.
А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30 The baptism of John—was it from heaven, or from people? Answer me."
Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
31 They reasoned with themselves, saying, "If we should say, 'From heaven;' he will say, 'Why then did you not believe him?'
И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
32 If we should say, 'From people'"—they feared the crowd, for all held John to really be a prophet.
Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
33 They answered and said to Jesus, "We do not know." Jesus said to them, "Neither do I tell you by what authority I do these things."
И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
