< Deuteronomy 20 >

1 When you go forth to battle against your enemies, and see horses, chariots, and a people more than you, you shall not be afraid of them; for the LORD your God is with you, who brought you up out of the land of Egypt.
Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске.
2 It shall be, when you draw near to the battle, that the priest shall approach and speak to the people,
И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,
3 and shall tell them, "Hear, Israel, you draw near this day to battle against your enemies: do not let your heart faint; do not be afraid, nor tremble, neither be scared of them;
И нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.
4 for the LORD your God is he who goes with you, to fight for you against your enemies, to save you."
Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.
5 The officers shall speak to the people, saying, "What man is there who has built a new house, and has not dedicated it? Let him go and return to his house, lest he die in the battle, and another man dedicate it.
Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој.
6 What man is there who has planted a vineyard, and has not used its fruit? Let him go and return to his house, lest he die in the battle, and another man use its fruit.
И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.
7 What man is there who has pledged to be married a wife, and has not taken her? Let him go and return to his house, lest he die in the battle, and another man take her."
И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.
8 The officers shall speak further to the people, and they shall say, "What man is there who is fearful and fainthearted? Let him go and return to his house, lest his brother's heart melt as his heart."
Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.
9 It shall be, when the officers have made an end of speaking to the people, that they shall appoint captains of armies at the head of the people.
И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ.
10 When you draw near to a city to fight against it, then proclaim peace to it.
Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.
11 It shall be, if it makes you answer of peace, and opens to you, then it shall be, that all the people who are found in it shall become tributary to you, and shall serve you.
Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.
12 If it will make no peace with you, but will make war against you, then you shall besiege it:
Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј.
13 and when the LORD your God delivers it into your hand, you shall strike every male of it with the edge of the sword:
И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.
14 but the women, and the little ones, and the livestock, and all that is in the city, even all its spoil, you shall take for a prey to yourself; and you shall eat the spoil of your enemies, which the LORD your God has given you.
А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.
15 Thus you shall do to all the cities which are very far off from you, which are not of the cities of these nations.
Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа.
16 But of the cities of these peoples, that the LORD your God gives you for an inheritance, you shall save alive nothing that breathes;
А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу.
17 but you shall utterly destroy them: the Hethite, and the Amorite, and the Canaanite, and the Girgashite, and the Perizzite, and the Hivite, and the Jebusite; as the LORD your God has commanded you;
Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој.
18 that they not teach you to do after all their abominations, which they have done to their gods; so would you sin against the LORD your God.
Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом.
19 When you shall besiege a city a long time, in making war against it to take it, you shall not destroy its trees by wielding an axe against them; for you may eat of them, and you shall not cut them down; for is the tree of the field man, that it should be besieged of you?
Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе?
20 Only the trees of which you know that they are not trees for food, you shall destroy and cut them down; and you shall build siege works against the city that makes war with you, until it fall.
Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.

< Deuteronomy 20 >