Hebrews 9
1 Now even the first covenant had its ordinances of public worship, and its sanctuary, a material one.
Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
2 For a tent was built, the outer one called the Holy Place, in which were the lamp and the table and the loaves of the Presence;
Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
3 and behind the second veil was the tent called the Holy of Holies.
А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
4 In it was the golden altar of incense, and also the Ark of the Covenant covered all over with gold, in which was a golden pot holding the manna, and Aaron’s rod that budded, and the tables of the covenant;
Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
5 while above it, overshadowing the mercy-seat, were the cherubim of glory. But I must not speak about these in detail.
А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
6 Such then were the arrangements. Into the outer tent the priests enter continually in the performance of their duties;
А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
7 but into the inner tent the high priest only goes alone, once a year, and that not without blood, which he offers for himself and for the ignorances of the people.
А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
8 The Holy Spirit teaching by this that the way into the Holiest has not yet been disclosed while the first tent is still standing.
Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
9 This is a parable, for the present time, according to which gifts and sacrifices are offered that are not able, as far as conscience is concerned, to perfect the worshiper;
Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
10 since they consist only in meats and drinks and various ablutions, carnal ordinances, imposed until the time of reformation.
Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
11 But when Christ came, a High Priest of good things to come, he passed through the greater and more perfect tent not made with hands, that is to say, not of this material creation,
Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
12 not taking the blood of goats and oxen, but his own blood, and entered once for all into the Holy Place, obtaining for us an eternal redemption. (aiōnios g166)
Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп. (aiōnios g166)
13 For if the blood of bulls and goats and the ashes of a heifer sprinkled on those who have been defiled, sanctify to the cleansing of the flesh,
Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
14 how much more shall the blood of Christ, who through his eternal spirit offered himself free from blemish to God, cleanse your conscience from dead works unto the service of an ever-living God! (aiōnios g166)
А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом? (aiōnios g166)
15 And because of this he is the Mediator of a new testament, in order that, since a death has taken place to atone for offenses committed under the first testament, those who have been called may receive the promise of the eternal inheritance. (aiōnios g166)
И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани. (aiōnios g166)
16 For where there is a testament, there must also be brought forward in evidence the death of the testator.
Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
17 For a testament is only of force in case of the dead, being never valid so long as the testator lives.
Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
18 Accordingly we find that not without blood was the first testament enacted.
Јер ни први није утврђен без крви.
19 For after every commandment according to the law had been spoken by Moses to the people, he took the blood of calves and goats, and scarlet wool and hyssop, and sprinkled both the book itself and all the people.
Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
20 saying, This is the blood of that testament which God commanded in regard to you.
Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
21 Moreover the tabernacle and all the vessels of service he sprinkled likewise, and indeed, according to the Law,
А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
22 almost everything is purified by blood, and without the shedding of blood there is no remission of sins.
И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
23 While, then, it was necessary that the copies of the heavenly things should be cleansed by such sacrifices, the heavenly things themselves required nobler sacrifices than these.
Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
24 For it was not into a Sanctuary made by hands, a mere type of the reality, that Christ entered, but he entered into heaven itself, now to appear in the very presence of God on our behalf.
Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
25 Nor did he enter to offer himself repeatedly, as the high priest entered into the sanctuary, year after year, with blood that was not his own;
Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
26 (for in that case he would have needed to suffer repeatedly, ever since the foundation of the world; )but now, once for all, at the end of the ages, he has appeared to abolish sin, but the offering of himself. (aiōn g165)
Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех. (aiōn g165)
27 And since it is appointed to men once to die, and after that the judgment;
И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
28 so also the Christ, after being once for all offered to bear the sins of many, will appear a second time, without sin, to those who wait for him for salvation.
Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
