Song of Solomon 7
1 As the chorus of “Mahanaim.” How beautiful were your feet with sandals, O daughter of Nadib. The turnings of your sides [are] as ornaments, Work of the hands of a craftsman.
Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
2 Your waist [is] a basin of roundness, It does not lack the mixture, Your body a heap of wheat, fenced with lilies,
Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
3 Your two breasts as two young ones, twins of a roe,
Две дојке твоје као два близанца срнчета;
4 Your neck as a tower of the ivory, Your eyes pools in Heshbon, near the Gate of Bath-Rabbim, Your face as a tower of Lebanon looking to Damascus,
Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
5 Your head on you as Carmel, And the locks of your head as purple, The king is bound with the flowings!
Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
6 How beautiful and how pleasant you have been, O love, in delights.
Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7 This your stature has been like to a palm, And your breasts to clusters.
Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
8 I said, “Let me go up on the palm, Let me lay hold on its boughs,” Indeed, let your breasts now be as clusters of the vine, And the fragrance of your face as citrons,
Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
9 And your palate as the good wine—Flowing to my beloved in uprightness, Strengthening the lips of the aged!
И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
10 I [am] my beloved’s, and on me [is] his desire.
Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
11 Come, my beloved, we go forth to the field,
Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12 We lodge in the villages, we go early to the vineyards, We see if the vine has flourished, The sweet smelling-flower has opened. The pomegranates have blossomed, There I give to you my loves;
Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
13 The mandrakes have given fragrance, And at our openings all pleasant things, New, indeed, old, my beloved, I laid up for you!
Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
