Song of Solomon 6
1 To where has your beloved gone, O beautiful among women? To where has your beloved turned, And we seek him with you?
Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
2 My beloved went down to his garden, To the beds of the spice, To delight himself in the gardens, and to gather lilies.
Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
3 I [am] my beloved’s, and my beloved [is] mine, Who is delighting himself among the lilies.
Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
4 You [are] beautiful, my friend, as Tirzah, lovely as Jerusalem, Awe-inspiring as bannered hosts.
Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
5 Turn around your eyes from before me, Because they have made me proud. Your hair [is] as a row of the goats, That have shone from Gilead,
Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
6 Your teeth as a row of the lambs, That have come up from the washing, Because all of them are forming twins, And a bereaved one is not among them.
Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
7 As the work of the pomegranate [is] your temple behind your veil.
Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
8 Sixty are queens, and eighty concubines, And virgins without number.
Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
9 One is my dove, my perfect one, She [is] one of her mother, She [is] the choice one of her that bore her, Daughters saw, and pronounce her blessed, Queens and concubines, and they praise her.
Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
10 “Who [is] this that is looking forth as morning, Beautiful as the moon—clear as the sun, Awe-inspiring as bannered hosts?”
Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
11 To a garden of nuts I went down, To look on the buds of the valley, To see to where the vine had flourished, The pomegranates had blossomed—
Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
12 I did not know my soul, It made me—chariots of my people Nadib.
Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
13 Return, return, O Shulammith! Return, return, and we look on you. What do you see in Shulammith?
Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
